Читај ми!

Да ли је реално очекивати да следеће године крене пад камата на стамбене кредите

Чак 70 одсто станова у Србији се плаћа готовином, а цену квадрата диктирају инфлација, поскупљење грађевинског материјала и недостатак радне снаге. На Међународној конференцији о тржишту некретнина Југоисточне Европе, која је окупила више од 150 стручњака, добра вест стиже од банкара - следеће године биће нижа камата на стамбене кредите.

Србија постаје све интересантнија међународним инвеститорима, јер по повољним условима нуди пословне и логистичке просторе, али и индустријске зоне.

"Што се тиче следеће године, фокус нам је на развоју нових локација. Развијамо нове паркове у Новом Саду, у Јагодини. План нам је да за следећу годину изградимо 150.000 квадрата“, каже Петар Кологнат из компаније "ЦТП Инвест Србија“.

Расте и потражња за свим врстама некретнина, а цене су на максимуму. Међутим, то не зависи само од тражње, већ и од инфлације на европском нивоу и реалне куповне моћи. У Београду се годишње прода око 20.000 станова, што је релативно мало.

"Добра вест је да ЕЦБ тренутно паузира са повећањем каматних стопа, а пројекције су да ће од следеће године, вероватно од септембра, кренути са попуштењем монетарне политике, односно смањењем каматних стопа како у септембру тако и на децембарском састанку, што ће последично довести и до смањења каматних стопа на стамбене кредите“, каже Марија Савић из Банке Интеза.

Проблем на домаћем тржишту некретнина представља чињеница да тржиште не може да испуни захтеве постављене Зеленом агендом Европске уније.

"Конкретно код нас се односе на измену и допуну закона о планирању и изградњи, где је сад уведена обавеза такозваног зеленог сертификата, да стамбени објекти који не поседују енергетске пасоше, морају прибавити енергетске пасоше и извршити одређена улагања да би добили одређени ниво енергетског пасоша“, каже Данијела Илић из Националне асоцијације проценитеља Србије.

За последњих 10 година тржиште некретнина у Србији се брзо развијало, али га није пратила равномерно развијена инфраструктура.

"Ако погледате развој тржишта у Србији, неке области су развијеније од других, на пример, тржиште логистике је у Србији веома развијено, чак и у односу на Хрватску и Словенију које су чланице ЕУ, а на другој страни недостаје одређена инфраструктура као што су пруге, мостови, подземне железнице“, каже Ксанад Ксуроз из Проперти форума у Мађарској.

Оно што недостаје у Србији јесу високо квалитетне стамбене јединице. Учесници Конференције подсећају да велика потражња и недостатак добрих и укњижених станова доводе до повећања цена, као што је сада случај.

среда, 21. фебруар 2024.
7° C

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво