Раст трошкова живота - пад производње

Републички завод за статистику саопштио је да су цене на мало роба и услуга у Србији у марту повећане за 0,5 одсто, док су трошкови живота у односу на претходни месец порасли за 0,4 одсто.

Цене на мало у марту ове године повећане су за 9,9 одсто у односу на исти месец прошле године, док су у односу на децембар 2008. године веће за 5,8 одсто.

Цене роба су порасле за 0,4 одсто, док су цене услуга повећане у просеку за 0,5 одсто у односу на претходни месец, због повећања цена комуналних услуга у неким градовима, наведено је у саопштењу.

Трошкови живота у Србији, у марту 2009. године у односу на претходни месец у просеку су виши за 0,4 одсто, а у односу на исти месец 2008. године већи су за 9,1 одсто, док су у односу на децембар 2008. године већи за 4,2 одсто.

Посматрано по групама производа у марту 2009. године у односу на претходни месец, цене пољопривредних производа порасле су у марту ове године за 4,1 одсто, а на формирање овог индекса утицало је сезонско померање цена поврћа, воћа, јаја и рибе.

Цене индустријско прехрамбених производа у просеку су остале на прошломесечном нивоу, као и цене дувана, док су цене пића у просеку повећане за 1,6 одсто, а индустријско непрехрамбених производа у просеку за 0,1 одсто.

Фебруарски пад индустријске производње

Индустријска производња у Србији у фебруару је била 19,7 одсто мања него у истом месецу 2008. док је у поређењу са просечном у прошлој години била мања 21,9 одсто.

Посматрано по секторима, у фебруару ове је у поређењу са истим месецом претходне године на сектору прерађивачке индустрије забележен пад од 23,7 одсто, код вађења руде и камена од 10,8 одсто а у производњи и дистрибуцији струје, гаса и воде од 8,5 одсто.

Подаци о индустријској производњи по наменским групама показују да је у фебруару у производњи капиталних производа убележен пад од 35,9 одсто, код трајних производа за широку потрошњу од 34,5 одсто, интермедијарних производа осим енергије од 33,1 одсто, нетрајних производа за широку потрошњу од 13,4 и енергије од осам одсто.

Пад на годишњем нивоу у фебруару је забележен код 28 области чије је учешће у структури индустријске производње 99,9 одсто, показују подаци из саопштења.

Фебруарском паду индустријске производње највише је допринело смањење продукције основних метала, прехрамбених производа, производње производа од неметалних минерала, хемикалија и хемијских производа и производње електричне енергије.

У фебруару је индустријска производња у поређењу са просеком из 2008. код укупне индустријске производње мања 22,1 одсто а код прерађивачке индустрије 28,7 одсто.

Извоз смањен за 35, увоз за 36 одсто

Укупна спољнотрговинска робна размена за прва два месеца ове године износи 3,17 милијарди долара, што је 36 мање него у истом периоду претходне године.

Извезено је робе у вредности од 1,01 милијарди долара, што је смањење од 35 одсто, а увезено за 2,12 милијарди долара, 36,4 одсто мање него у истом периоду лане.

Дефицит износи 1,1 милијарду долара, што је мање за 37,6 одсто него у истом периоду лане.

Покривеност увоза извозом износи 47,8 одсто и нешо је већа него у истом периоду претходне године, када је износила 46,8 одсто.

У периоду јануар-фебруар, настављене су тенденције пада извоза и увоза с краја протекле године, а главни узрок је светска криза, која је довела до пада привредне активности у свету, а рефлектује се и на нашу спољнотрговинску робну размену.

У извозу, главни спољнотрговински партнери били су Немачка, Италија и БиХ, а у увозу Русија, Немачка, и Италија. Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама ЕУ, на које отпада више од половине укупне размене.

Суфицит у размени остварен је са бившим ЈУ републикама БиХ, Црном Гором и Македонијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Русијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса, као и недовољног коришћења билатералног споразума о слободној трговини.

Други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима постоји суфицит у размени од 149,4 милиона долара, а који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића). Истовремено из њих се највише увози гвожђе, камени угаљ и енергенти.