Читај ми!

Објављена Бела књига Савета страних инвеститора; Љубић: Ове године мањи број испуњених препорука

Савет страних инвеститора 21. новембра традиционално објављује Белу књигу. Извршни директор те организације Александар Љубић каже за РТС да је ове године нешто мање испуњених препорука и да је то због изборних циклуса које имамо у последње три године. Поручује и да законски не постоји никаква разлика, као и да оно што добијају страни, добијају и домаћи инвеститори у Србији. Објашњава и зашто су парафискални намети увек део њихових препорука, али и због чега траже флексибилније радно законодавство.

Савет страних инвеститора окупља 122 компаније, које су у последњих 20 година у Србији инвестирале 44 милијарде евра и запослиле 115.000 људи. Управо је објављен нови списак препорука за унапређење услова пословања. Шта је од прошлогодишњих препорука испуњено, а шта су нови захтеви страних улагача Влади, као и шта се све у Србији променио од 2002. године, од како се тај документ објављује, за РТС је говорио Александар Љубић, извршни директор Савета страних инвеститора.

Утисак јавности је да је овде страним инвеститорима све дато и све дозвољено. Али ако се погледа последња Бела књига, 72 одсто препорука Савета страних инвеститора Влади није испуњено?

Страни инвеститори ове године објављују 21. Белу књигу. Она представља свеобухватни приказ успешности у реформама које спроводи Влада Републике Србије. У 2019. години имали смо скоро 40 одсто испуњених препорука. Нажалост, ове године је тај број мањи и ми пре свега мислимо да је то због изборних циклуса које у последње три године имамо. Нама су ово трећи избори, а ви да бисте спроводили реформе, морате имати Владу која траје четири године, да би кроз Скупштину могли да пролазе закони.

Значи, из угла страних инвеститора сада се успорило са тим реформама?

Једноставно, неке теме нису стигле да дођу на дневни ред Парламента. Оно што очекујемо од нове Владе предвидивост и наредне четири године посвећеност реформа.

А шта је нама Бела књига дала? Када је, рецимо, 2002. основан Савет страних инвеститора, стране инвестиције биле су око 500 милиона евра?

Прошле године имали смо скоро 4,3 милијарде евра инвестиција, страних инвестиција. То представља апсолутни рекорд и то је више него све стране инвестиције у региону.

Али у каквом инвестицијалном контексту је настала Бела књига 2002? Ви се сећате тада, рецимо, ни АПР није постојао. Ишло се на десет шалтера у десет различитих државних институција да се оснује предузеће. Ви се сећате тог периода?

Тако је. Управо о томе говорим. Све владе које су биле већ 21 годину су биле партнери Савета страних инвеститора. И Савет страних инвеститора јесте партнер Влади. Он има институционалну сарадњу са Владом Републике Србије. То јесу стране инвестиције, али то су компаније које послују Србији. Њихов интерес је да Србија буде добро место за инвестирање, што се на крају и показало. Србија јесте лидер у региону по привлачењу страних инвестиција.

Али чини се да је Србија боље место за улагање странцима него домаћим привредницима. Ви сте и навели да је 4,3 милијарде прилив страних инвестиција. Домаће инвестиције су ниске. Значи ли то да домаћим привредницима треба нека Бела књига?

Бела књига је заједничка. Економија и бизнис су спојени судови. Када говоримо о пословној клими, мислимо на све правне и привредне субјекте. Оно што је битно да кажемо је да би Србија имала стабилан раст од 5 одсто, ви морате имати 25 одсто инвестиција. Страни инвеститори су увек били између 5 одсто и 7 одсто БДП-а. Државне инвестиције су биле између 5 одсто и 7 одсто БДП-а. То заједно чини 15 одсто БДП-а. Ви морате имати више од 10 одсто тзв. приватних инвестиција да бисте имали стабилан раст од 5 одсто.

Кажете да је књига заједничка, али није заједнички утисак привредника. Домаћи привредници имају утисак да су странци привилеговани.

Не би ја то тако рекао. Стране инвестиције су познатије компаније, познатија  су имена. Када говоримо у јавности да је дошла нека велика компанија, то је звучно име и сви обрате пажњу на то. Законски не постоји никаква разлика – оно што добијају страни инвеститори, добијају и домаћи инвеститори. Наравно, страних инвеститора је много мање него домаћих инвеститора, али та симбиоза је неопходна.

Ми када радимо и када говоримо са државом, ми разговарамо не само о страним компанијама, говоримо и о домаћим компанијама, јер немојте заборавити, Србија је мало тржиште. Мала и средња предузећа могу да дођу до страних тржишта управо заједно са великим компанијама у чије се ланце добављања укључују. Самим тим, што је више тих ланаца, то су веће опције за мала и средња предузећа.

Конкретно, позитивно оцењујете увођење е-фактура, али кажете примедба је недостатак јавне расправе код важних пореских закона. Шта то значи?

То значи да у комуникацији са државом морате имати двосмерну сарадњу. Значи, ви када објавите одређени закон, тада је већ касно, ви сте га већ написали.

А на који порески закон конкретно мислите?

Генерално односи се на све законе из области финансија, али и многе друге. Оно што Савет страних инвеститора примећује је да имате одређена министарства која више сарађују, много су транспарентнија у поступку донашења одлука.

Која су то министарства?

Не бих сад набрајао, ми радимо са читавом Владом, али код одређених ви имате ситуацију да се касно укључујете и да на тај начин не можете да остварите пун допринос одређеним законским решењима која бивају представљена. Али кад говоримо о томе, не мислим само о законским решењима. Србија је кандидат за Европску унију и она усваја европске законе. Оно што је битно за нас јесте имплементација закона, спровођење закона и то је нешто на шта ми посебно обраћамо пажњу у разговорима са државом и у нашој сарадњи с њима.

А зашто откако постоји Бела књига постоји и та примедба која се односи на парафискалне намете? То су накнаде и таксе које привредници плаћају.

Јесте, то је једна од оних наших евергрин препорука. Како страним инвеститорима, тако и домаћим инвеститорима, предвидљивост је јако битна ствар. А све оно што није предвидиво и што долази из домена парафискала, односно додатних намета, не чини пословно окружење предвидивим. И то је нешто у чему ми заједно, како Савет страних инвеститора, тако и остала пословна удружења у Србији, већ дуги низ година у разговору са Владом покушамо да ставимо ту тему више ад акта и да апсолутно намете који су предвиђени буду дефинисани директно у оквиру оних државних фискалних намета.

Преведите нам са економског компликованог речника, шта значи кад тражите флексибилније радно законодавство? Да ли се ви залажете да нас као раднике послодавци лакше могу да отпусте?

Не, не. Када говоримо о радном законодавству, ми смо последњи пут закон мењали 2014. године. Пуно тога се променило након тога.

Али тада су, такође, измене ишле у том правцу.

Имали смо и пандемију, имамо неке нове облике рада – рад од куће, рад на даљину, неке друге ствари су се промениле. Када говоримо о флексибилном радном законодавству, пре свега мислимо на лакше запошљавање. Јер ви ако имате, с друге стране, врло ригидно запошљавање, онда послодаци неће запошљавати да не би после имали проблема ако падне промет или падну обимни посла.

Флексибилно радно законодавство јесте двосмерна комуникација, да ви лакше комуницирате са запосленим, како да га запослите, али и уколико нема потребе више за његовим радом да га отпустите. Наравно, то више није тема у Србији, зато што се број незапослених смањио и оно што Савет страних инвеститора предвиђа јесте да ће тај број падати и даље, пре свега због доласка нових компанија, отварања новог бизниса.

Морамо учинити нешто више да млади људи остану у Србији и да раде овде, да овде одгајају своје породице, јер оно што је приметно је велики одлив радне снаге из Србије што сада тренутно није проблем, али на дужи временски период може да представља велики проблем.

Ви се залажете, и то је легитимно, за интерес капитала који представљате. Али како ми да знамо да је интерес капитала нужно јавни интерес. Похваљујете укидање накнаде за конверзију за грађевинско земљиште. То је добро за оне који нису платили конверзију, али има и оних који су је платили. Како ми да знамо да је то у интересу свих нас то што ви похваљујете?

Као страни инвеститори ми се пре свега базирамо нашим искуствима које имамо не само у Србији него у целом свету, поготово у земљама региона. Када говоримо конкретно о конверзији, ви сте имали да је конверзија када је дошла на дневни ред, па до дан данас, укупно сте приходовали неких тридесетак милиона, што је потпуно занемарљиво на основу онога што сте закључали потенцијал доношњем таквог једног закона.

Значи није много њих платило, неће много њих бити оштећено. Реците ми, да ли Савет страних инвеститора реагује на нека кршења радних права код страних инвеститора?

Апсолутно. Не само код страних инвеститора, већ код било ког послодавца. Оно што је специфично за стране компаније у односу на домаће је што су њихова правила понашања увезена. Значи, све компаније које су чланице Савета страних инвеститора како се понашају у Србији, тако се понашају у било којој другој земљи на свету где послују. Велике компаније доносе нешто што се зове радна култура и то може само да представља бенефит за младе људе и уопште за запослене у Србији.

субота, 20. јул 2024.
23° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару