Смањење обавезне резерве

Након договора премијера и гувернера, Народна банка Србије најављује смањење обавезне резерве, што би требало да омогући више кредита за грађане и привреду и њихово постепено појефтињење.

Обавезне резерве банака смањена је са 45 на 25 одсто за девизну основицу и са 10 на пет одсто за динарску основицу.

Сада би банке требало да дају коментар нових мера, како би њихова примена што пре почела.

Потребу да се смањи обавезна резерва навео је и председник Борис Тадић као део новог пакета економских мера, али под условом да се тај новац инвестира у, како је рекао, продуктивне гране привреде.

На 100 евра које дају клијентима, банкари остављају 45 евра као обавезну резерву код Народне банке. Са тако високом стопом резерве, Србија предњачи у региону и банкари су се жалили да то поскупљује и отежава кредитрање јер њима остаје мање новца на располагању.

Убудуће, према речима вицегувернера НБС Бојана Марковића, банке које буду одобравале више кредита, издвајаће мање новца за обавезну резерву.

Први кометар банкара јесте да је то добар потез, али ће свакако проћи неколико месеци, ако не и цела година, док се не повећа обим кредитирања и док кредити евентулано појефтине.

Економисити примећују да ће банке, на основу овог предлога, имати највише интереса да кредитирају предузећа и куповину станова.

Пошто ће смањење обавезне резерве бити постепено, у Централној банци кажу да је избегнут шок на девизном тржишту који би угрозио динар, али и могућност да банке тај новац повуку у своје централе у иностранству.

Раст цена 2,2 одсто

Вицегувернер је изјавио и да ће раст цена у првом тромесечју 2010. године бити 2,2 одсто, углавном услед очекиваног поскупљења роба и услуга које контролише држава.

НБС је за 2010. годину утврдила циљани распон инфлације од шест одсто, са одступањем плус или минус два одсто.

Прогнозе централне банке су да ће у првој половини године раст цена највероватније бити испод доње границе циљаног распона, а у другој половини ће се приближити горњој граници.

Паду инфлације у прошлој години, како је навео Марковић, доста је допринело појефтињење основних прехрамбених производа, због слабе куповне моћи, па постоји могућност да постепеним опоравком светске и домаће економије те цене опет порасту и покрену раст инфлације.

Могуће снижење каматне стопе НБС

Раст девизног курса је, према процени централне банке, највећим делом последица сезонских утицаја који укључују куповину девиза за плаћање енергената и измирење дугова према иностраним кредиторима, а додатно динар слаби потражња са страном валутом услед очекивања даљег раста курса.

Привредници, према речима Марковића, нису довољно искористили све могућности да се заштите од девизног ризика, као што је уговарање са банкама куповине девиза по утврђеном курсу и боље управљање ликвидношћу, а препорука грађанима је да се, ако узимају позајмице,
задужују у динарима.

"НБС је усмерена на остварење свог најважнијег циљ да инфлацију задржи у предвиђеним оквирима, чиме се пођеднако штите сви грађани, а пажљиво троши девизне резерве за обарање девизног курса јер је то мера која највише погодује само одређеним групама", истакао је Марковић поводом примедби на централна банка недовољно користи девизне резерве да ојача домаћу валуту.

Вицегувернер је додао да је, ако не буде јачих инфлаторних притисака, извесније да ће референтна каматна стопа бити снижена него да ће остати на садашњих 9,5 процената.

Заменик директора Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић је рекао да је за одржавање инфлације у овој години у предвиђеним оквирима потребно да се државна потрошња смањи за шест одсто, а потрошња грађана за два одсто.

Препорука професора Економског факултета у Београду Ђорђа Ђукића је да се договором председника и премијера Србије са гувернером НБС утврди горња граница иностраног дуга државе и приватног сектора, јер постоји опасност од презадужења.