Пензије (не)прате плате

Међународни монетарни фонд је позитивно оценио напоре Србије да смањи државну потрошњу, али упозорава да незапосленост и даље расте, а производња и инвестиције слабе, тако да су структурне реформе које треба да побољшају извоз, главни изазов за Србију.

Део реформи односи се и на пензије, које су биле кључна тема током преговора.

На свом званичном сајту ММФ је објавио да Србију чекају велики изазови. Тврде да није могуће осетније повећање животног стандарда, упркос повољним трендовима изласка из кризе.

Први човек ММФ-а за Србију каже да је скептичан према српском предлогу, да ће се из буџета мање издвајати за пензије уколико се оне буду усклађивале са платама у јавном сектору.

"Највећи проблем је шта ће се догодити са платама у јавном сектору. Оне су прошле године замрзнуте, а избори су 2012. године. Ту је тај ризик да ће се повећати, а самим тим и пензије, што ће изазвати велики трошак и велики ризик за буџет", рекао је Алберт Јегер за РТС.

"Усклађивање пензија с платама било би ризично за буџет, јер раст плата од само један одсто за буџет значи трошак од 7 милијарди динара, а то је много", рекао Јегер.

"Потребне су нам јасне и чврсте гаранције да раст плата у јавном сектору, за време када пензије буду повезане са њиховим растом, буде умерен и у складу са договореним програмом и у складу са буџетом који наш програм предвиђа", каже Јегер.

Кркобабић: Пензија је последица плате 

Међутим, потпредседник Владе Јован Кркобабић каже да је током разговора ММФ прихватио предлог, али да им је потребно додатно објашњење шта све чини јавни сектор. Такво усклађивање, додаје, не значи аутоматско повећање пензија.

Јован Кркобабић изјавио је за РТС да ће пензије од априла идуће године до октобра 2012. расти колико и плате у јавном сектору.

"Овде није у питању да ли је нешто више или мање, него пре свега да ли је нешто праведно, да ли је објективизирано. Пензија је последица плате. Она је настала из плате и како расте тај њен корен из којег је настала, тако се креће и она. Ако се плате крећу успорено, кретаће се и пензије успорено", каже Кркобабић.

Кркобабић наглашава да је битно да се не прави превелики јаз између две велике категорије грађана, запослених и оних који су у пензији.

Промене које су познате, јесу да ће се до 2023. године постепено померати минимална старосна граница за одлазак у пензију, па ће за 13 година, статус пензионера моћи да добију само они који имају најмање 58 година.

За пензионисање мушкараца остаје 40 година стажа, док ће жене, уместо са 35, у пензију ићи са 38 година стажа. Реформа предвиђа и пооштравање услова за бенефицирани радни стаж.