"Јужни ток" приоритет Србије

Инвестиције у енергетску инфраструктуру представљају улагања у будући развој земаља региона које на свом европском путу морају да ухвате прикључак са напредним економијама и својим грађанима обезбеде виши ниво стабилности и животног стандарда, изјавио је премијер Србије Мирко Цветковић.

Премијер Цветковић се током Самита о енергетској безбедности у Будимпешти, који је окупио земље централне, источне и југоисточне Европе, састао и са мађарским колегом Гордоном Бајнаијем.

Премијер Цветковић је истакао да овај регион Европе представља важан енергетски чвор и транзитни правац снабдевања енергентима из Русије и централне Азије.

"Морамо да уложимо заједничке напоре да се у што краћем року реализују планирани транзитни пројекти, који ће обезбедити стабилно снабдевање Европе енергентима, као и диверсификацију извора, рута и тржишта енергената", рекао је премијер.

Цветковић је нагласио да је приоритет Србије реализација гасовода "Јужни ток", који треба да обезбеди значајне количине природног гаса за тржиште Европе.

Премијер је навео да гасовод "Јужни ток" има европски карактер и значај, и имаће позитивне ефекте на енергетску безбедност, стварање ефикасније енергетске мреже, привредну активност и регионално повезивање.

"Истовремено, отворени смо за учешће и у другим пројектима и плановима који за циљ имају јачање безбедности енергетског снабдевања, ширење транспортно-складишних капацитета и мрежно регионално повезивање", рекао је српски премијер.

Србија усваја европске стандарде

Србија, према речима Цветковића, већ чини озбиљне напоре на унапређивању законске регулативе, усвајању европских стандарда и развоју енергетских капацитета који би били од регионалног и европског значаја.

"Инвестиције у реконструкцију енергетских капацитета на годишњем нивоу износе око милијарду евра, и очекујем да ће се овај износ додатно повећавати у наредних пет година", рекао је Цветковић.

Премијер је подсетио да је Србија започела и значајне инвестиције у нове производне капацитете електричне енергије, које укључују изградњу две термоелектране на лигнит и једне гасне електране, укупног инсталисаног капацитета од 1.750 мега вати, што представља око 20 одсто укупног производног капацитета Србије.

"Истовремено, улажемо максималне напоре да промовишемо производњу електричне енергије из обновљивих извора. У том смислу, отпочели смо активности на искоришћењу преосталог хидропотенцијала, нарочито реке Дрине, чији се капацитет процењује на близу 1.000 мега вата, са средњом годишњом производњом од 3.800 гига вата, рекао је Цветковић.

Укидање монопола

Премијер је подсетио да је Србија усвојила програм подршке производњи из обновљивих извора, који би требало да привуче значајне инвестиције, нарочито у производњи на основу ветра, воде или биомасе.

"Сви наведени пројекти реализоваће се кроз искључиво, или већинско учешће приватног капитала, чиме се на посредан начин укида монопол у области производње електричне енергије и додатно унапређује ефикасност енергетског система", указао је Цветковић.

Премијер је подсетио да је, у области нафтне индустрије, Србија почетком 2009. године склопила уговор са руским "Гаспромњефтом", који је започео обиман процес инвестирања у реконструкцију српских капацитета за прераду нафте.

Паралелно са активностима на реализацији пројекта "Јужни ток", Србија улаже значајна средства у развој стратешких складишта гаса, напоменуо је Цветковић.

Први од тих пројеката, Банатски Двор, капацитета 800 милиона кубних метара, је у завршној фази, а намера нам је да тај капацитет у наредним годинама вишеструко повећамо кроз изградњу нових складишта, прецизирао је Цветковић.

"Такође, планирамо инвестиције у две интерконекције, са Румунијом и Републиком Српском, чиме ћемо дати додатни допринос енергетској стабилности Србије и региона, рекао је премијер Цветковић.