"Стенд бај" од три милијарде евра

Мисија Међународног монетарног фонда и српске власти постигли су споразум о кредитном "стенд бај" аранжману у износу од око три милијарде евра који ће трајати до априла 2011. године, саопштено је у Влади Србије.

Нови "стенд бај" аранжман Србије с ММФ-ом замениће важећи кредитни аранжман из предострожности, који је одобрен у јануару ове године и предвиђао је повлачење 402,5 милиона евра.

Министарка финансија Диана Драгутиновић рекла је да ће економска политика Владе Србије бити прилагођена економској кризи ребалансом буџета, који ће се зансивати на промени пореске политике и смањењу буџетских исплата.

Како је навела, планиране су буџетске уштеде око 60 милијарди динара и повећање прихода од 40 милијарди динара на основу повећања пореза.

Министарка Драгутиновић најавила је да ће са шест одсто бити опорезовани месечни приходи већи од 12.000 динара, у шта су урачунати плате, пензије, уговори о делу, хонорари, исплате од дивиденди и други приходи.

Ребалансом буџета биће замрзнуте плате и пензије у овој години на нивоу из децембра 2008. године, док је раније било предвиђено да плате буџетских корисника могу расти највише до нивоа инфлације.

Шеф мисије ММФ за Србију Алберт Јагер потврдио је да је постигнут споразум о "стенд бај" аранжману, који се неће сматрати аранжманом из предострожности.

Јагер је на конференцији за новинаре истакао да ће Србија у 2009. години скоро сигурно забележити пад бруто друштвеног производа, док се очекује да ће у 2010. години он бити на нули.

Неопходно фискално прилагођавање  

Последица тога је смањење буџетских прихода у односу на планирани ниво, тако да се у буџету отвара јаз, а због пресушивања иностраних извора капитала отвара се и велики јаз у спољном финансирању, указао је Јегер.

Због тога је Србији неопходан велики пакет мера фискалног прилагођавања да би се буџетски дефицит ограничио на три одсто БДП-а, што је маскимални ниво који се може финансирати из неинфлаторних извора, објаснио је он.

С друге стране, стране банке су замољене да пруже гаранције да ће задржати постојећи ниво кредитне изложености у Србији истовремено задржавајући добар ниво капитализације својих филијала у Србији, рекао је Јегер.

Јагер је додао и да ће српске власти, поред значајне подршке ММФ-а, тражити и додатну подршку од других међунородних финансијских институција и донатора и подсетио да ће ревидирани и увећани аранжман морати да одобре Управни и Извршни одбор ММФ-а.

ММФ је од 2000. године одобрио Србији три финансијска аранжмана у вредности од око 1,4 милијарде долара и сви су отплаћени и то прва два у складу са роком, док је трећи враћен превремено, током 2006. и 2007. године.

Последњи, петнаестомесечни, аранжман "из предострожности", ММФ је одобрио 16. јануара ове године у износу од око 520 милиона долара, али до сада Србија није повукла ни један долар од тог уговореног износа.

Заокрет у смањењу јавне потрошње

Гувернер НБС Радован Јелашић рекао је да је аранжманом са ММФ-ом предвиђен суштински заокрет у смањењу јавне потрошње и највеће прилагођавање буџета од почетка транзиције.

Јелашић је на конференцији за новинаре истакао да Србија без мера које су предвиђене аранжманом не би могла да сама покрије буџетски дефицит и финансира исплату плата и пензија, већ би морала комерцијално да се задужује.

Јелашић је указао да би први део кредита од три милијарде евра требало да буде повучен средином маја. За ову годину предвиђена су средства од 2,2 милијарде евра, а остатак за 2010. годину.

Аранжманом је предвиђено да инфлација буде 10 плус-минус два одсто, уместо досадашњег плана од осам процената плус-минус два одсто, а раст цена под контролом државе не би смео да пређе 15 одсто.

Камате на кредит од ММФ биће 1,47 одсто годишње на средства до 200 одсто квоте Србије, затим 2,47 одсто на средства од 200 до 300 одсто квоте и 3,47 одсто изнад 300 одсто квоте.

Гувернар очекује смањење тих камата у нашу корист као и да најскупљи део кредита изнад 300 одсто неће морати да буде повучен.