Читај ми!

НБС повећала референтну каматну стопу на 6,25 одсто

Извршни одбор НБС одлучио је на седници да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 6,25 одсто. Повећана је и стопа на депозитне олакшице на пет осто, као и стопа на кредитне олакшице на 7,5 одсто, саопштила је НБС.

НБС истиче да је Извршни одбор при доношењу одлуке проценио да је још увек потребно наставити са умереним заоштравањем монетарних услова како не би дошло до раста инфлационих очекивања и како би се осигурало да се инфлација нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља у хоризонту пројекције.

"Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе", наводи НБС.

Додаје и да одржавањем релативне стабилности курса динара према евру Народна банка Србије знатно доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и укупној макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.

"Инфлаторни притисци на глобалном нивоу и даље изазивају забринутост иако су светске цене енергената, пре свега електричне енергије и гаса, али и других примарних производа смањене, а показатељи који указују на застоје у глобалним ланцима снабдевања и контејнерске транспортне трошкове готово у потпуности враћени на нивое пре пандемије", каже се у саопштењу.

"Инфлација релативно висока"

Извршни одбор је навео да се инфлација постепено смањује у великом броју земаља, али да су нивои на којима се налази и даље релативно високи. 

Базна инфлација спорије опада од укупне у многим земљама, чему доприносе повишена инфлациона очекивања и фактори с тржишта рада, а пре свега даљи раст зарада, што указује на то да борба централних банака са инфлацијом још није завршена. 

"О томе говори и чињеница да су водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних резерви, поново у мају повећали своје референтне каматне стопе. То би требало да допринесе очекиваном даљем слабљењу глобалних инфлаторних притисака", наводи НБС.

"Опрезна политика неопходна"

Извршни одбор истиче неопходност вођења опрезне монетарне политике, пре свега због неизвесности у погледу дужине трајања сукоба у Украјини и расположивости и цена енергената у наредном периоду. 

Такође, и даље постоји неизвесност у погледу даљег кретања базне инфлације у многим земљама, а важан фактор биће и будуће одлуке монетарних политика водећих централних банака имајући у виду њихов утицај на услове на међународном финансијском тржишту и на токове капитала према земљама у успону.

У складу са очекивањима Извршног одбора, инфлација је достигла врхунац у марту и успорила у априлу на 15,1 одсто међугодишње, највише под утицајем успоравања раста цена хране, које су у претходном периоду и највише доприносиле инфлацији. 

Слично је и у случају базне инфлације (мерене променом индекса потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), која је у априлу успорила на 11,1 одсто. 

"Пад инфлације у другој половини године"

Према актуелној пројекцији, Извршни одбор очекује да ће међугодишња инфлација наставити да се креће опадајућом путањом, уз знатнији пад у другој половини ове године.  Улазак инфлације у границе циља 3±1,5 одсто очекује се средином наредне године. 

Таквом кретању инфлације, према оцени Извршног одбора, допринеће пре свега ефекти претходног заоштравања монетарних услова, слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, долазак нове пољопривредне сезоне, као и стабилизација и очекивани пад инфлационих очекивања.

Када је у питању економска активност, реални међугодишњи раст бруто домаћег производа у првом тромесечју 2023. године износио је 0,7 одсто, што је била и прелиминарна процена Републичког завода за статистику. Вођена растом сектора енергетике и рударства, индустријска производња је у периоду јануар–април 2023. године остварила међугодишњи раст од 1,9 одсто. 

"Повољна спољнотрговинска размена"

Спољнотрговинска размена наставила је да бележи повољна кретања и у априлу – робни извоз изражен у еврима у априлу порастао за 5,6 одсто  међугодишње, док је робни увоз изражен у еврима смањен за 14,8 одсто међугодишње. 

Бележи се и даљи раст извоза прерађивачке индустрије и електричне енергије, док је, с друге стране, смањење робног увоза резултат пре свега нижег увоза енергената и интермедијарних производа. 

У наставку године, Народна банка Србије очекује убрзање економске активности, чему треба да допринесе и опоравак екстерне тражње из зоне евра.

"Пратиће се светско тржиште"

Опоравак светске економије од друге половине ове године, као и планирана реализација инвестиционих пројеката, пре свега у области путне, железничке, енергетске и комуналне инфраструктуре, требало би да води убрзању раста бруто домаћег производа са распона 2,0–3,0 одсто у овој години на распон три до четири одсто од 2024. године, а затим и повратку на претпандемијску путању раста од око четири одсто годишње.

Народна банка Србије ће наставити да прати и анализира трендове на међународном робном и финансијском тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси у зависности од података који буду пристизали, узимајући при томе у обзир и очекиване ефекте претходног заоштравања монетарне политике на инфлацију у наредном периоду. 

Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем расту и развоју привреде, као и даљем расту запослености и очувању повољног инвестиционог амбијента, наведено је у саопштењу. 

Наредна седница Извршног одбора НБС, на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи, одржаће се 13. јула.

среда, 17. јул 2024.
36° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару