Читај ми!

Кукуруз на залихама заражен афлатоксином, али проблема са млеком не би требало да буде

Суша је прошле године десетковала род кукуруза, па, срећом, залиха нема много. Зрно које је ускладиштено има проблема са токсинима, пре свега, са афлатоксином. Због тога не чуди што се ова житарица готово и не извози, будући да купци не желе да узму заражен кукуруз. Србија се и даље сећа афере од пре 10 година, када су у домаћем млеку вредности афлатоксина биле далеко веће од тада дозвољених и у нашој земљи и у ЕУ. Проблем је решен тако што је граница за афлатоксин у млеку повећана 10 пута. Иако је у међувремену преполовљена, она је и данас код нас петоструко већа него у земљама ЕУ, па чак и код неких наших комшија. Упркос постојању токсина у кукурузу, стручњаци верују да се проблем из 2013. године неће поновити јер смо, кажу, тада ипак нешто научили.

Лош род 2022, али и лош квалитет кукуруза драстично су смањили извоз ове житарице из Србије.

„Извоз кукуруза у тржишној години која је почела септембра прошле, а завршиће се на крају септембра ове године је више него симболичан, имајући у виду да смо до сада извезли свега 378.776 тона. Уколико се настави овим темпом, а не видим да ће моћи неким другим, управо због проблема са токсинима, то ће бити најмањи извоз који смо имали у последњих 10 година“, каже Сунчица Савовић из Удружења „Жита Србије“.

Нов род кукуруза требало би да стигне за нешто више од три месеца. Питање је колике ће тада бити залихе старог рода.

„Имајући у виду изузетне проблеме са квалитетом ускладиштеног кукуруза, не видим да ће излазити можда више од неких 60.000 тона месечно. И то је врло упитно, јер ми у овом тренутку немамо поуздану информацију шта је од кукуруза на лагеру код складиштара и произвођача употребљиво, а шта не“, објашњава наша саговорница.

„Што се токсина тиче, треба имати у виду да и вредност токсина у ускладиштеној роби расте, тако да је питање колико ће оно што буде дочекало крај године бити употребљиво. Када сумирамо све ово, за кукуруз свакако би било велико изненађење ако извоз уопште стигне до 650.000 тона, што би крајње залихе оставило на 280.000 тона. Ипак, мислим да ће губици бити већи јер кукуруз није употребљив“, каже Савовићева.

Афлатоксин отерао купце кукуруза

Стручњаци наглашавају да купци из иностранства и те како прате ситуацију не само на тржишту Србије, већ у читавом свету. И да добро знају чији је кукуруз квалитетан, а чији није.

„Прошлогодишњи род дефинитивно има повећан афлатоксин и то је чињеница. Ми ћемо ову годину запамтити као једну од најлошијих година што се тиче извозног резултата за кукуруз. Две трећине економске године су прошле, а ми нисмо извезли ни 400.000 тона. Пре две-три године имали смо 3,2 милиона тона извоза. Пре тога смо исто имали 3,1 милион тона извоза, што су резултати који су нас сврставали међу 10 највећих извозника кукуруза. Ове године то не можемо. Не само зато што је лоше родио, већ и зато што је лошег квалитета“, објашњава Жарко Галетин, агроекономски аналитичар.

„То су врло захтевна тржишта, поготово када смо извозили на Констанцу. Тамо нема шале. Тамо неће доћи купац и рећи узимамо лош кукуруз, па ћемо га ставити и помешати са здравим или третирати зеолитом. Они траже робу која је апсолуно беспрекорног квалитета, тако да ћемо и ове године имати један од најлошијих извозних резултата и у количинском и у финансијском смислу, јер је цена кукуруза пала“, додаје наш саговорник.

Домаћа стока појела домаћи кукуруз

Готово сав кукуруз који је у претходном периоду потрошен на домаћем тржишту је и произведен у Србији.

„Наша стока је храњена тим кукурузом. Ове године од вани кукуруз није увожен на велико. Оно што је увезено је, са изузетком неколико камиона, готово у потпуности семенски кукуруз. На домаћем тржишту потрошено је 4.165.000 тона и то је, кажем, искључиво из домаће производње, такве каква је била. Сигурно су амплитуде у вредностима афлатоксина биле велике“, каже Савовићева.

„Једина срећа је што немамо велике количине на залихама, будући да је због изузетно сушне године и род био мали. Такође, на залихама смо од претходне године имали око 400.000 тона. Не постоји начин и канал да утврдимо шта је било боље, шта је било лошије и где је шта завршило. Несумњиво је да је оно што је најнеупотребљивије тренутно на лагеру“, додаје наша саговорница.

Физички раздвојити заражен од здравог кукуруза

Будући да је кукуруз у силосима заражен, пре пријема новог рода житарица складишта је потребно добро припремити.

„Силосе и складишне просторе је неопходно дезинфиковати, иначе се може заразити и нов род кукуруза или било која житарица која буде ускладиштена у тим силосима. Јако је тешко спасити нови род, ако мере припреме складишта не буду спроведене. Такође, нужно је и да кукуруз који је заражен и неупотребљив буде физички одвојен, уколико власник робе има потребу да га из неког разлога задржи“, наводи Савовић.

„Евидентно је да тај кукуруз не може да се извезе. Није проблем био само код нас, већ и у румунском делу Баната, због суше и у једном делу Румуније. Сви смо у истом проблему. Наши ино купци знају да ми имамо тај проблем и захтевају строже контроле за афлатоксин како би се заштитили. Познато је да је тешко гарантовати за исход анализа приликом извоза, јер када наша роба стигне на баржи и камиону код крајњег купца, питање је на којем месту ће тамо сонде бити забодене и да ли ће вредност афлатоксина у узорку бити већа или мања, што се ретко дешава“, објашњава наша саговорница.

У затвореном простору заражен род брже губи квалитет.

„Ми смо до пре 10-15 година имали бербу кукуруза. А то подразумева да се он бере у клипу и да се чува у чардацима, котаркама на промаји. Тако чак и заражен кукурз није толико склон ширењу болести као кукуруз који се жање“, каже Галетин.

„Данас ми имамо жетву кукуруза. У поља се улази комбајном и зрно се одмах одваја од клипа. И онда имате масу у ринфузном стању која је много подложнија ширењу заразе. Нажалост, немогуће је чувати род у чардацима и они ће за 10 година постати егзотика, реликт прошлости... Зато је јако битно да се складишта добро припреме, да се колико је могуће раздвоје заражен кукуруз од здравог“, објашњава наш саговорник.

Стручњаци упозоравају да стари и нови род никако не би требало мешати.

„Да ли ће се кукуруз мешати, ако говоримо о пракси, нажалост, то зависи од личне одговорности власника робе. Најбезбедније за здравље је да се све што буду губици спали, да то не остане у складиштима и да се не меша са новим родом. Министарство је количине које је откупило 2013. године као помоћ делило уз адекватне количине зеолита", каже Савовићева.

Каквог је квалитета млеко које пијемо?

Будући да је кукуруз заражен поставља се питање да ли поново треба да страхујемо да ће ниво афлатоксина бити повећан у млеку и производима од млека.

„Реалан проблем постоји, али мислим да није на нивоу ризика као што је то било 2013. године. Мало смо нешто и научили тада. Свакако би било боље да нема афлатоксина, али, чињеница је да га има. Вероватно су сада сви боље припремљени. Лично мислим да нема разлога да унапред страхујемо од афлатоксина у млеку. Видећемо каква ће бити ова година“, каже Галетин. 

И млекаре потврђују да се сировине строго контролишу.

„Компанија поштује све стандарде и процесе приликом прикупљања, пријема и прераде сировог млека у производном процесу. Адекватне мере превенције, активна сарадња са произвођачима млека и стриктно поштовање стандарда здравствене безбедности су неизоставни део ових процеса, о чему говори и податак да све млеко на улазу у погоне одговара правилнику који прописује Република Србија”, кажу у компанији Млекопродукт.

Целокупна количина млека које се откупи, наводе, подлеже свакодневним контролама.

“Сви добијени резултати показују да млеко има стандардни квалитет и одговара нормама које прописују мање од 0,25 μг по литри. У случају да се дозвољени ниво афлатоксина прекорачи, произвођач чије је млеко контаминирано се искључује из откупа. Квалитет његовог млека се надаље прати све док узорци не достигну квалитет прописан правилницима”, додају у овој компанији.

 “У партнерском односу са произвођачима предузимамо превентивне мере на сузбијању појаве афлатоксина у млеку. Примена апсорбената у исхрани стоке ради смањења нивоа афлатоксина у млеку је једна од успешних акција, а примењује се и едукација производача о правилном складиштењу хране за стоку”, кажу у Млекопродукту.

Да ли, како и на који начин држава контролише и ускладиштени кукуруз и квалитет млека од ресорног министарства нисмо добили одговор.

Чињеница је да је ниво афлатоксина који је дозвољен у млеку код нас пет пута већи него у земљама ЕУ, па чак и у некима из окружења. Да ли ће и када бити смањен са 0,25 на 0,05, што је европски стандард и даље није познато, иако је то до сада више пута најављивано, па одлагано. У саопштењу које је издало ресорно министарство крајем прошле године наведено је да ће важећа граница бити на снази до 30. новембра 2023.

Афлатоксин је канцерогена материја. Производ је развоја плесни која се јавља у сушним годинама. Најчешће се може наћи у кукурузу, сусаму, кикирикију, памуку, пиринчу, пистаћима, семенкама бундеве, бадему, лешнику, сунцокрету, соји, сушеном воћу, зачинима, млеку и млечним производима и месу. У млеко стиже преко кукуруза који је део сточне хране.

Овог пролећа кукуруз је у Србији посејан на нешто мањим површинама него претходних година, али и даље заузима око милион хектара. Иако је прерано било шта прогнозирати, стручњаци кажу да би могао да се очекује солидан род, будући да је у претходном периоду пало доста кише и да је земља натопљена.

недеља, 01. октобар 2023.
18° C

Коментари

Divno je biti Srbin
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"
zdenek.zigovic@seznam.cz
Дупла свадба на Златибору – младенци улетели у брак хеликоптерима
Sta smo postigli?
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"
Re: nepostovanje
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"
Девојке нису дошле
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"