Воћари на добитку

Пољопривредна производња може донети добру зараду уколико се начини прави избор. И док ратари губе у производњи пшенице и других усева, воћарима, виноградарима и повртарима не измиче солидан доходак.

Већа помоћ државе усмерена је ка профитабилнијим гранама аграра. То је приморало и земљораднике да се окрећу послу који ће им обезбедити бар минималну зараду.

Домаћинство Жарка Марковића у смедеревском селу Бадљевици до пре 20 година гајило је краве, производило је млеко, пшеницу и кукуруз.

А онда су ставили на папир колико зарађују од тог сваштарења и одлучили да се специјализују - окренули су се производњи воћа. Сада имају под јабуком, бресквом и шљивом 11 хектара.

Прошла година је била родна, али постоји проблем цене, каже Марковић и наводи да су прву класу јабука давали по 15 динара за килограм.

"Срећа да смо ранијих година направили две хладњаче тако да се могу надати бољој цени јабука. Да није било накупаца и Руса не би знао шта би радио са оволиким родом", рекао је Марковић.

Прошле године Марковићи су у воћњак по хектару уложили 3.750 евра. Иако се жале на ниску откупну цену, захваљујући великом роду - пет вагона по хектару, труд им се ипак исплатио, па су на један уложени евро добили два.

Исплативије гајење воћа и поврћа

Истовремено, ратари су јесенас утрошили за сетву пшенице по хектару око 450 евра. С обзиром на откупну цену пшенице и мањи принос, могу да буду срећни ако после жетве врате уложени новац.

Мата Мајетић из Сурчина је рекао да је на 20 јутара земље посејао пшеницу и додао је да не зна да ли ће му се то исплатити. Према његовим речима, цена пшенице је прошле године била девет динара.

Мали произвођачи пшенице, а таквих је највише, не могу да се такмиче са онима који је производе на 50, 100 хектара и уз то остварују приносе од преко шест тона по хектару, што је близу европског просека.

"За разлику од произвођача пшенице, воћари много више раде. Они користе не само радну снагу из свог домаћинства већ и спољну радну снагу, што је најважније јер се запошљавају они који су без посла ", рекао је Драго Цвијановић из Института за економику пољопривреду.  

Држава већ помаже и воћарима и ратарима. Међутим, рачуница показује да се власницима мањих имања за сада више исплати гајење воћа и поврћа, него житарица. Ипак, међу њима још увек је више оних који и даље сеју пшеницу и кукуруз.