Сложена увозна процедура

Од 1. фебруара ове године Србија је почела једнострану примену трговинског споразума са 27 чланица Европске уније док и формално не заживи Споразум о стабилизацији и придруживању.

То у пракси ствара велике проблеме увозницима и шпедитерима који морају да савладају огромне царинске препреке како би роба са новим нижим царинама ушла у земљу.

Прве поморанџе маслине и пистаћи без царине полако улазе у Србију онако како се троше старе залихе царињене пре 1. фебруара. У трговинама објашњавају да та роба није појефтинила због раста курса евра.

"Тестенине из Италије имале су стопу од 30 одсто док сада имају стопу од 27 одсто, док се маслиново уље које је имало царину од 10 до 15 одсто сада увози без царине", каже Весна Жабић из "Делта Максија".

Трговински споразум за сада нису ратификовале земље Европске уније па се дешава да на пропратници шпедитери немају шифру о пореклу робе.

Због евидентних недоречености у примени споразума, према речима шпедитера, цариници су толико закомпликовали увозну процедуру за такву робу да је ствар доведена до апсурда.

То се посебно односи на отварање банкарских гаранција на пет година и неколико додатних папира што их обесхрабрује да раде с таквом робом.

Председник Удружења малих шпедитера Драган Стаин каже да би "неко морао да отвори гаранцију или да изврши полог у кешу царини пет година од сада па надаље".

"Замислимо увозника који има десет царињења дневно пута 365 дана, што значи да би он морао дневно да положи миијарде од сада па надаље за нешто што би било ако би било", рекао је Стаин.

Да ли се држава прерачунала око пуњења буџета или не, у Управи царина признају да неке земље попут Немачке или Мађарске не достављају комплетне извозне декларације. То кажу са наше стране захтева додатну опрезност док се посао не ухода.

"Не знамо како ће поступати царинске администрације 27 земаља Европске уније када им након извршеног увозног царињења у Србији доставимо доказе о пореклу на накнадну проверу. С друге стране ми смо у обавези да штитимо домаћи буџет и у свему овоме приступамо са дозом опреза", рекао је помоћник директора Управе царина Тихомир Богићевић.

Од почетка године буџетски прилив од царина нижи је за 14 одсто и то највише због смањења царина на аутомобиле. Они су и наша највећа ставка при увозу и изазов и за царину, али и оне који би да царине нема.