Европски финансијски план као одговор на амерички закон о смањењу инфлације

Није тајна да је План европски одговор на амерички закон о смањењу инфлације вредан 369 милијарди долара за који тврде да је у бар девет тачака у супротности са правилима међународне трговине.

Страхује се пре свега због смањења пореза за електричне аутомобиле и батерије произведене у Сједињеним Америчким Државама, иако најновији подаци показују да продаја електричних аутомобила у Европској унији бележи нови рекорд.

"Европска комисија је зато данас припремила неку врсту одговора на амерички план и пакет мера који између осталог подразумева и да се део средстава из великог фонда за опоравак од ковида, у којем је 800 милијарди евра, користи за нове приоритете у контексту веће инфлације, цене енергената и напуштања фосилних горива као и да се промене правила о државној помоћи, како би државе и Владе могли да директно субвенционишу неке компаније у неким стратешким секторима.

Критичари овог плана кажу да Европа не може да одговори на ову ситуацију, већ да су потребни нови фондови", каже Душан Гајић, дописник РТС-а из Брисела.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен каже да нема времена за чекање, али док се не успостави финансирање на нивоу Уније проблем мора да се премости са постојећим фондовима за чисте технологије.

"Ослободили смо се зависности од руских фосилних горива и то брже него што смо очекивали. Можемо да преусмеримо 250 милијарди евра у нето-нулту индустрију до оснивања Европског фонда за суверенитет пре лета", каже Урсула фон дер Лајен.

Стручњаци кажу да нема дилеме да је ово усмерена државна интервенција у оно за шта се процењује да може да погура привредни раст, али постоји опасност и од поделе европског тржишта.

"То ће бити предмет расправе, оних земаља које имају наравно јаче јавне финансије и већи фискални капацитет јер то пада на терет фискалне политике, на терет буџета и највероватније опет ће довести до неког благог раста јавног дуга који је већ доста висок у појединим земљама, а да мање земље, такозвана периферија ЕУ ће мање имати бенефита од тога", каже Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.

Још на економском форуму у Давосу немачки министар економије је упозорио на ризик од нових трговинских ратова, а шпански премијер да Европа мора да реформише политику државне помоћи, али и да постигне споразум са Сједињеним Државама.

"То јесте један трговински рат. Тиме се гура конкурентност, онда једни другима упућују оптужбе, а све је управо на тој трговинској размени", каже Грубишић.

О предлогу, лидери Европске уније расправљаће на самиту у Бриселу следеће недеље.