Додатних 75 милијарди евра ЕУ за ММФ

У Бриселу, завршног дана самита Европске уније, шефови држава и влада ЕУ разматрајли су економску кризу, енергетску безбедност и последице климатских промена.

Европски лидери су се сагласили да се средства Међународног монетарног фонда удвоструче на 500 милијарди евра да би се делотворније помагало земљама у највећим економским тешкоћама, а ЕУ ће у ту сврху ММФ доделити додатних 75 милијарди евра.

Циљ је да ММФ добије знатно већа овлашћења као једно од кључних оруђа надзора, оздрављења и преуређења светског финансијског система, како се не би поновила криза која се из САД проширила на Европу и цео свет.

Лидери чланица ЕУ су закључили да је нужно убрзати коришћење већ одобрених 400 милијарди евра за опоравак европског финансијског система и "реалне привреде" и нагласили да се мора обезбедити оздрављење и надзор светског финансијског система и спречити протекционизам.

Обнова протока капитала

Према закључцима самита ЕУ, превасходни циљ ових корака је да се до краја 2010. године обнови проток капитала, пре свега кредити банака предузећима и становништву, а тиме опорави и производња, потрошња и смање лоше социјалне последице по европске грађане.

Овим мерама би се очувало, за привредни раст пресудно битно јединствено тржиште ЕУ.

Ове мере укључују и спровођење планова ЕУ да се новим технологијама осетно смањи индустријско загађење и постепено отклоне лоше последице климатских промена.

Ставови ЕУ пред састанак Групе 20

Председавајући самиту, чешки премијер Мирек Тополанек и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо истакли су јединствене ставове с којима ће ЕУ наступити на састанку Групе 20 најутицајнијих земаља света, 2. априла у Лондону.

Европска унија се снажно залаже да се у оквиру "Доха рунде" преговора о либерализацији светске трговине зајамчи да неће бити протекционизма, већ да ће за глобалне недаће бити утврђени и примењени "глобални лекови".

"Самит Групе 20 у Лондону има кључну улогу у реструктуирању глобалног финансијског система и повраћају поверења економских чинилаца широм света", поручили су шефови држава и влада европске двадесетседморице.

За разлику од америчке администрације, која тражи да се свим снагама "најпре угаси пожар, а онда преуређује ватрогасни дом", европски лидери су за то да се најпре види како ће се потрошити већ одобрене стотине милијарди евра.

Излаз у обнови "реалне економије"

Кључ свега за ЕУ лежи у томе да се опорави и обнови "реална економија", а посебну важност за то има и европска аутомобилска индустрија као светски веома конкурентна.

Такође је одлучено да се фонд ЕУ за помоћ чланицама Уније које западну у велике платнобилансне, монетарне и буџетске тешкоће повећа са 25 на 50 милијарди евра.

Средства из тог фонда су већ додељена Мађарској и Летонији. Начелно је било говора, али то засад није усаглашено, да се посебан фонд подршке предвиди и за оне земље које су чланице засад веома заштићене "зоне евра", али које би могла запасти у веће тешкоће.