У Србији више од 16.000 милионера

У Србији има 16.500 грађана који имају милионска примања и чији остварени годишњи дохоци у 2008. години подлежу опорезивању, најновији су подаци Пореске управе.

Прецизније, у тој групи грађана су сви који су остварили годишњи доходак већи од 1,64 милиона динара са сталним боравком у Србији и странци који немају стални боравак (нерезиденти) а зараду остварују у Србији и чији је годишњи доходак премашио 2,74 милиона динара.

Тај износ годишњег дохотка, како објашњавају у Пореској управи, мења се у зависности од кретања цена на мало и висине просечне плате у Србији.

У Пореској управи истичу и да број пристиглих пријава није коначан јер иако је рок за доставу пријава истекао 16. марта очекује се да и један део тих пријава стигне путем поште.

Подаци указују и да највише милионера има у Београду - 11.800, следе Нови Сад - 2.660, Крагујевац - 1.100 и Ниш - 940, Панчево - 240, Суботица - 198, Ужице - 190, Краљево - 140, Зрењанин - 148, Вршац - 126, Чачак - 125.

Међу градовима са релативно малим бројем грађана који имају милионске дохотке су Аранђеловац - 20, Бор - 25, Зајечар 33, Горњи Милановац - 37, Врање - 47, Пирот, Јагодина - 50 и Лесковац - 78.

У Београду највише пријављених милионера је са Новог Београда - 3.000, на Чукарици их је 1.100, на Вождовцу - 1060, Врачару - 1260, Старом граду - 1050.

Запрећена казна за лица која не поднесу на време пријаву, или је не поднесу уопште, за утврђивање годишњег пореза на доходак новчана казна је од пет до 50.000 динара.

За утају пореза на доходак, законом је, у зависности од висине утајеног износа, предвиђена осим новчане и казна затвора, која може да буде и до пет година.

Највећи појединачни годишњи приход скоро 300 милиона динара

Према ранијим подацима Пореске управе за 2007. годину било је 18.727 пореских пријава, а лимит за ту годину за плаћање годишњег пореза на доходак грађана био је 1,39 милиона динара, а за странце 2,32 милиона динара.

По том основу у претходној години наплаћено је 2,22 милијарде динара, а највећи појединачни пријављени годишњи приход био је 295. 773. 984 динара, што значи да је та особа месечно зарађивала око 30.000 евра, наводе у Пореској управи.

Реч је о Београђанину који није хтео да наведе занимање, на шта према закону на то има право, а који је платио порез од 45 милиона динара.

Следили су банкарски службеник, доктор економских наука, професор немачког језика, економиста и адвокати.

Међу онима који су поднели пријаве за порез било је и незапослених особа, које су доходак остваривале по основу ауторског права или наплате менаџерских услуга.

У структури првих 100 највиших пријављених годишњих прихода за 2007. највише је било предузетника - 19, затим менаџера - 14, по десет директора и економиста, шест инжењера и три адвоката.

Пореска управа је контролом у прошлој години открила да 7.525 особа нису поднеле пријаве, они су новчано кажњени и одређено им је да накнадно плате порез, али нема податка да ли су и кривично гоњени.

Према Закону о порезу на доходак грађана, у приходе се рачунају годишњи збир зарада, опорезиви приход од самосталних делатности, ауторских, сродних и права индустријске својине, приход од непокретности, давања у закуп покретних ствари, од осигурања лица, опорезиви приход спортиста и спортских стручњака, као и други приходи опорезиви у иностранству.

У доходак странаца улазе само зараде, али не и додатна примања.

Порески обвезници морају да израчунају своју пореску основицу која представља разлику између оствареног дохотка и личних одбитака, јер сваки порески обвезник има право на лични одбитак у износу од 40 одсто од просечне годишње зараде.

Одбитак постоји и за свако издржавано лице, па закон и ту прописује одбитке у износу од 15 одсто просечне зараде.