Мере Европе за сузбијање економске кризе

После састанка првака Европске народне партије у Бриселу, министар економије Млађан Динкић тражио је да се обезбеде услови да "иностране банке израде програм рефинансирања обавеза које ове године доспевају приватном сектору у југоисточној Европи".

Динкић је истакао да су радови у инфраструктури најважније средство у борби против рецесије, наводећи да је од међународних финансијских институција, попут Европске инвестиционе банке, тражио да уложе више средстава у пројекте у Србији и региону.

Коментаришући изјаву немачке канцеларке и шефа Демохришћанске странке Ангеле Меркел да на Балкану једино Хрватска може засад рачунати да постане чланица ЕУ, Динкић је рекао да је већ разговарао и томе и додао да је "Европа заиста у великим привредним проблемима".

"Изјаву Меркелове схватам као предизборну како кад је у питању Европски парламент, тако и за немачке изборе", додао је Динкић и навео да бирачима Меркелове "вероватно одговара таква врста изјаве".

Динкић се у Бриселу састао са хрватским премијером Ивом Санадером, а у Београду ће са њим разговарати и о спорним питањима у односима две земље, као што је тужба Хрватске против Србије Међународном суду правде у Хагу.

Лидери ЕУ спремни да обећају нове зајмове за ММФ

Лидери Европске уније су спремни да обећају најмање 75 милијарди долара нових зајмова Међународном монетарном фонду како би помогли да се спречи било каква нова "зараза" финансијске нестабилности, саопштили су званичници ЕУ на самиту у Бриселу.

Челници 27-чланог блока одбацили су притисак за уливање додатне готовине у своје привреде, упркос јучерашњем обећању САД да ће повећати сопствене напоре за опоравак.

Пољски министар финансија Јацек Ростовски је, међутим, рекао да је уверен да ће ЕУ договорити повећање кредита за ММФ ради јачања његове улоге у сузбијању кризе.

"Врло, врло је вероватно да ћемо имати најмање 75 милијарди долара као допринос ЕУ за ММФ", рекао је Ростовски.

Британија је такође саопштила да ће подржати нове зајмове у оквиру ширих међународних напора за најмање удвостручавање ресурса ММФ, на 500 милијарди долара ради сузбијања слабљења глобалне привреде и раста незапослености и социјалних немира како у богатим, тако и у сиромашним земљама.

"У складу са ширим глобалним расположењем, даћемо подршку додатни зајмовима ЕУ за ММФ у висини од 75 до 100 милијарди долара", рекао је један британски званичник на самиту.

Централна банка САД се у среду заложила за уливање додатних билион долара (хиљаду милијарди) у америчку привреду ради борбе против рецесије, а Вашингтон је позвао ЕУ да допуни стимулативне пакете који нису успели да спрече слабљење, подсетио је Ројтерс.

Агенција истиче да поједини европски лидери страхују од социјалних немира.

Француски председник Никола Саркози је присуствовао је самиту, упркос масовним протестима због начина на који управља кризом која би ове године могла повећати стопу незапослености у ЕУ на 10 одсто.

Многи лидери ЕУ, ипак, дају предност пооштравању регулативе над повећањем финансијске помоћи која би могла увећати дефицит и тиме проблеме учинити још сложенијим.

Шефови држава или влада ЕУ на самиту разматрају економску кризу, али и енергетску безбедност, последице климатских промена и стратегију развоја тешњих односа са суседима на истоку од граница Уније.

Састанак у Бриселу ће, такође, бити прилика да чланице ЕУ усвоје јединствену позицију са којом ће изаћи на самит групе економски најразвијених држава света (Г20), који се одржава 2. априла у Лондону.