Вархељи о Трансбалканском коридору: Пројекат за већу енергетску сигурност Србије и ЕУ

Србија је кључан део пројекта Трансбалканског електроенергетског коридора који Румунију, преко наше земље, Босне и Херцеговине и Црне Горе спаја подморским каблом до Италије. Тај регионални далеководни правац један је од стратешких пројеката за читав регион.

"Свима је ових дана на уму енергетика можда не у позитивном смислу, па ће овај пројекат допринети да и Србија и ЕУ имају већу сигурност у тој области", рекао је Вархељи.

Српска деоница дуга је 321 километар и има четири далеководна правца. Два су завршена од румунске границе до Панчева и Крагујевац-Краљево.

А трећи и четврти правац Бајина Башта - Обреновац и Бајина Башта до гранце са Босном и Херцеговином и даље до Црне Горе припремају се. Тај преносни систем струје, замениће застарелу мрежу, смањити кварове и трошкове рада и одржавања.

"Овим пројектом Србија се повезује и са земљама у окружењу, што значи и већу сигурност у снабдевању, повезивање наших тржишта и кретање у правцу јединственог европског тржишта. Морамо да гледамо даље од актуелне кризе, јер само ако улажемо у нашу енергетску инфраструктуру и нове капацитете можемо имати одржив енергетски систем и будемо енергетски безбедни. Наш циљ је енергетска независност Србије по најнижој цени за грађане и привреду", каже министарка Дубравка Ђедовић.

Трансбалкански електроенергетски коридор биће у функцији 2027. Европска унија већ развија још један далеководни систем тесно повезан са њим за пласман струје из обновљивих извора енергије.

Изградња тог Централно балканског коридора, у којем Србија има значајну улогу, треба да почне после 2030.