Кредит ММФ важан, али не пресудан

Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић оценио је да је разговор са ММФ о "стенд бај" аранжману важан али не и пресудан за одговор Србије на економску кризу.

Министар је на конференцији за новинаре рекао да је тренутно најважније да Србија побољша ликвидност приватног сектора и најавио да ће се са страним банкама и међународним кредиторима разговарати о рефинансирању кредита који су дати фирмама у Србији.

"Када би се о томе постигао договор са страним банкама не би нам требао ни долар од ММФ-а", казао је Динкић.

Најавио је да ће гувернер НБС Радован Јелашић у наредном периоду разговарати на ту тему са банкама и финансијским инстутуцијама и изразио оптимизам да чак постоји могућност да кредити буду рефинансирани не само српским фирмама, већ и фирмама у целом региону југоисточне Европе.

Динкић је објаснио да је кредитни аранжман са ММФ-ом неопходан само за јачање девизних резерви земље као и да је он важан пре свега због тога јер је предуслов за добијање макроекономске помоћи од ЕУ.

"Моје процене су да је за буџет неопходно око 500 милиона евра кредита", рекао је Динкић и додао да се тај новац мора обезбедити задуживањем код пословних банака, под комерцијалним условима, јер макрофинансијску помоћ од ЕУ можемо очекивати тек у децембру или почетком наредне године.

Динкић је указао да је равнотежна платно-билансна позиција земље најважнија у овом тренутку а за то је потребно одржавање спољне и унутрашње ликвидности земље.

Делегација ММФ-а доћи ће у Србију 16. марта, где ће боравити десетак дана, потврђено је  у Канцеларији ММФ-а у Београду.

Побољшани буџетски приходи у марту

Министар је истакао да су се несумњиво побољшали буџетски приходи у марту, по основу наплаћивања акциза, али да је сигурно да ће "Србија морати да смањи расходе".

"Држава Србија је у претходним годинама прекомерно трошила и потрошња треба да се смањи. Питање је шта у условима кризе може да се смањи", рекао је Динкић.

Додао да нема простора за смањење плата и пензија, али и да није могуће ићи на повећање пореза.

Министар је сматра да ни смањење запослених у администрацији није добро решење за смањење јавних расхода, јер би се само проблем прелио на приватни сектор.

Када је реч о запошљавању у државним институцијама потребно је, пре свега, забранити запошљавање на одређено време, без сагласности Министарства финансија, навео је он.

Динкић је рекао да, засад, не постоји контрола запошљавања људи на тај начин у државним институцијама.

БИА спречила извоз оружја за Либију

Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је да је извоз оружја из фабрике "Застава оружје" из Крагујевца у Либију спречила Безбедносно-информативна агенција (БИА), јер је посредник у испоруци тог оружја на црној листи УН.

"Извоз оружја није спречило ни Министарство економије и регионалног развоја ни Министарство спољних послова, већ БИА", рекао је Динкић.

Навео је да је Безбедносно-информативна агенција спречила тај извоз јер постоји међународна потерница за посредником у испоруци оружја, али није могао да каже име тог човека, упутивши новинаре на БИА.

Министарство одбране саопштило је јуче да се при давању дозвола за извоз наоружања и војне опреме поштују домаћи и међународни закони и да у тој области постоји осам европских критеријума.

"Постојање доказа о непоштовању законске регулативе Србије и оправдане сумње о умешаности појединаца у кршењу ембарга УН на увоз оружја, доводе до одбијања предметног захтева односно повлачења већ издате дозволе", наведено је у саопштењу.

Према Закону о спољној трговини, за издавање извозних дозвола за извоз наоружања и војне опреме као и робе двоструке намене надлежно је Министарство економије и регионалног развоја, уз претходно прибављену сагласност министарстава одбране и спољних послова и мишљења МУП-а.

Предмет извозне контроле није само крајњи корисник, већ је то сваки учесник у спољнотрговинском послу - од произвођача, преко извозника или посредника до шпедитера, наводи Министарство одбране.

Синдикална организација фабрике "Застава оружја" затражила је 4. марта одговор од Владе Србије због чега се тој фабрици не одобравају извозне дозволе за преузете уговорне обавезе вредне 37 милиона долара склопљене са купцима из Либије, Пакистана, Црне Горе и неких афричких земаља.

Синдикалци су оценили да им је нејасно зашто им дозволе нису одобрене, посебно за земље које нису на негативној листи по међународном систему извозне контроле и које се не налазе под ембаргом било које међународне институције.