Кромпир поскупео више од 150 одсто, када се очекује пад инфлације у Србији

Поскупљење неких производа је веће од 50 одсто и мада је њихово учешће у корпи занемарљиво, а самим тим и утицај на инфлацију, утисак грађана је да је инфлација виша од званичне.

У Народној банци Србије, на представљању најновијег извештаја о инфлацији, кажу да када се у обзир узме висина зараде и учешће хране у потрошњи, такав утисак не изненађује.

"Међугодишња инфлација ће, током текућег тромесечија ове године достићи врхунац, највероватније у септембру, а затим ће имати опадајућу путању, уз очекивани снажнији пад у другој половини 2023. и повратак у границе циља у првој половини 2024. године", поручује Јоргованка Табаковић, гувернерка НБС.

Зашто су цене скочиле

У Народној банци Србије потврђују да су цене непрерађене хране више него у еврозони. Гувернерка Табаковић, као одличан познавалац тога шта колико кошта, као пример је навела кромпир који је поскупео 152 одсто.

"Последица је и суше, али је последица и чињенице да су цене у Србији, рецимо пре неких две године биле на ниском нивоу, тако да имате и ефекат ниске базе. Када гледате еврозону и Србију, ипак је њихово тржиште знатно веће", наводи Милан Трајковић из Сектора за економска истраживања и статистику НБС.

Шта ће се десити по најгорем сценарију 

По најгорем сценарију, инфлација би била нешто изнад 14 одсто и дуже би се задржала на том нивоу.

"У свим тим 'црним' сценаријима БДП остаје позитиван, у свакој варијанти, немамо рецесију. Све моделе, све симулације које смо радили, остајемо у плусу, што се БДП-а тиче и у овој и у наредној години", објашњава Саво Јаковљевић, из Сектора за економска истраживања и статистику НБС.

Да није дошло до ратног сукоба и притиска на буџет да се обезбеде енергенти за грађане и привреду, тврди гувернерка Табаковић, већ бисмо говорили о Србији са инвестиционим рејтингом.

"Кад год сукоб да се заврши, једино ће Европа изаћи слабија него што је то била. И то је дугорочно највећи проблем са којим се наша земља суочава", наводи Табаковићева.

Народна банка Србије процењиваће да ли ће бити потребе за даљим пооштравањем монетарне политике.