Шест деценија кредитне картице

Кредитна картица, све популарније средство плаћања и код нас, слави 60. рођендан. На данашњи дан, 8. фебруара 1950. године, амерички бизнисмен Франк Мекнамара пустио је у оптицај прву кредитну картицу, направљену од картона, с натписом "Дајнерс клуб".

Прича везана за прву кредитну картицу датира из 1949. године када је Мекнамара имао пословну вечеру у Њујорку. Када је стигао рачун бизнисмен је схватио да је заборавио свој новчаник, и тада је одлучио да је потребно направити средство плаћања које би заменило плаћање у кешу.

Мекнамара и његов партнер вратили су се у исти ресторан наредне године али су овог пута рачун платили малом картицом, направљеном од картона.

Углавном коришћена за путовања и за забаву, она је остала упамћена као прва кредитна картица коју је ушла у ширу употребу.

До 1951. године постојало је 20.000 "Дајнерс клаб" картица, да би десет година касније оне биле замењене пластичним картицама.

После "Дајнерса", своју картицу је на тржиште избацио "Америкен експрес" 1958. године, па "Мастеркард" 1966, а као последња од светски познатих "пластика" стигла је "Виза" 1977. године.

Изумом кредитне картице створена је и култура дугова или, у најблажем случају, сталног минуса на личном рачуну.

У тадашњу Југославију картице су стигле 1969. године потписивањем франшизног уговора.

Картице "Дајнерс клуба" у Југославији имале су својевремено 46.000 корисника. Тадашње банке издавале су разне картице, па Атлас из Дубровника издаје "Американ Експрес", док Југобанка из Сарајева за време Олимпијаде издаје "Виза" картице.

Међутим, због распада бивше Југославије долази и до прекидања платног промета, увођења санкција и инфлације, што па се драстичне смањио број људи који их је користио.

Тек после 2000. године са доласком страних банака у Србији су кредитне картице почеле поново да се користе.

Према најновијим подацима, кредитне картице се широм света употребе чак 25 пута у секунди.