Ратаре брине суша, али очекује се натпросечан принос пшенице

Жедна, испуцала земља брине ратаре. Сличну сушу у мају не памте.

"У овом моменту би требало да падне најмање педесетак до сто литара кише по метру квадратном да би се стање поправило, јер ми смо бацили ђубриво, а оно се још није истопило", каже Светислав Живановић, пољопривредник из Табановића.

Светлана Златарић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац појашњава да су у овом моменту потребне падавине јер се пшеница налази у фази цветања и наливања зрна, како би зрно добило апсолутну тежину и како би се донекле оправдала јако скупа улагања.

Према прорачунима РХМЗ-а, у последњих месец дана пало је мање од 50 посто просечних падавина.

"Најмање кише било је у околини Крушевца, само осам литара по метру кваратном, у Крагујевцу 12. Задовољавајуће количине су пале у околини Смедеревске Паланке", каже агрометеоролог РХМЗ-а Зорица Радичевић.

"Некада су усеве наводњавали само повртари, а последњих година то све чешће чине и ратари. И поред високе цене дизела, ових дана у Срему и Мачви неки пољопривредници заливају пшеницу.

Пшенице ће ипак бити довољно 

Пшенице ће, кажу стручњаци, у Србији бити довољно. И више од 1,7 милиона тона колико су у просеку домаће потребе.

"Ми смо првобитно очекивали један просечан род са приносима на нивоу земље од 4,8 тона по хектару. Али, према свему што смо видели на терену, очекујемо род са приносима од 5,2 тона по хектару, свакако преко три милиона тона. Истина је да је ниво влаге и у земљишту и у површинском слоју нешто нижи него претходне године, а подсетићу да смо претходне године имали рекордан род и не можемо низати рекорд за рекордом", истиче Сунчица Савовић из Удружења Жита Србије.

И рат у Украјини и суша гурају цену пшенице како на светским берзама, тако и на домаћем тржишту. Нови род се већ плаћа више од 40 динара, а нема наговештаја да ће хлебно зрно бити јефтиније. Падавине недостају и пролећним културама које се тек развијају, а сушу најбоље подноси сунцокрет.