Албанија на листи рањивих

Најсиромашнијим земљама у свету ове године је неопходна додатна помоћ од 25 милијарди долара да би превазишле последице текуће глобалне финансијске кризе, саопштио је Међународни монетарни фонд.

Експерти ММФ-а процењују, осим тога, да би сума помоћи за групу од 22 најсиромашније земље планете могла да нарасте на 140 милијарди долара, уколико се економска криза у свету додатно погорша.

Албанија и Молдавија на листи  26 "високо рањивих" у истој групи са најсиромашнијим афричким, азијским и латиноамеричким државама.

Извршни директор ММФ-а Доминик Штрос Кан означио је текућу економску ситуацију у најмање развијеним светским економијама као "трећи талас" кризе који се проширио из сфере финансија на кредитно тржиште, а потом и на потрошачку тражњу.

Први талас кризе погодио је, како се наводи у анализи објављеној на сајту ММФ-а , најразвијеније земље, а потом су на ред дошле државе са економијама у наглом расту, да би на крају последице глобалног финансијског потреса осетио и најмање развијени део света.

Штрос Кан је рекао да очекује даљи раст броја земаља које ће се, у условима даљег заоштравања кризе, обратити ММФ-у са захтевом за зајам.

Пад страних инвестиција и прилива од дијаспоре

Анализе ММФ-а показују да група од 38 угрожених земаља сада бележи минус у платном билансу од укупно 165 милијарди долара, с тим што се та сума, у случају развоја најнеповољнијег сценарија, може увећати на 216 милијарди долара.

ММФ истовремено процењује да ће девизне резерве у 22 најгуроженије земље опасти испод нивоа који је довољан да покрије вредност њиховог увоза у периоду од три месеца.

Тој групи земаља је стога сада нужна финансијска помоћ од 25 милијарди долара, што обухвата око 80 одсто суме коју су сиромашне земље у свету примиле као помоћ током минулих пет година.

Експерти ММФ-а наводе да су мање развијене земље тешко погођене услед пада извоза и драматичног смањења прилива новца од њихових економских емиграната који живе и раде у САД и западноевропским земљама, чије привреде су у рецесији.

Сиромашне земље ће се, осим тога, суочити и са наглим падом директних страних инвестиција, услед опште економске кризе, прогнозира даље ММФ.

Опасност од хуманитарне кризе

Штрос Кан је оценио да би осетан пад цена хране и енергената требало, донекле, да олакша живот становницима неразвијенијих земаља, али под условом да се и инфлација у том делу света смањи.

Штрос Кан је, упозоравајући на драматичну ситуацију у сиромашном делу света, затражио да богате земље не смањују помоћ најсиромашнијим чланицама светске заједнице и да ниво помоћи који је указан Африци 2005. године удвоструче до краја ове деценије.

Челник ММФ-а је изразио страховање због могућег избијања хуманитарне кризе, ако се у најугроженијим земљама не буду усвојили и спроводили одговарајући социјални програм за помоћ најсиромашнијим деловима становништва.

Најновије истраживање Светске банке показује да би слабији привредни раст могао да увећа број људи у неразвијеним земљама који живе испод границе сиромаштва - на око 46 милиона, што је више него што се очекивало пре избијања финансијске кризе, у лето 2007. године.