Како покренути производњу биодизела у Србији

Од почетка пандемије, а затим и рата у Украјини и код нас су све гласнији заговорници коришћења биодизела, највише у пољопривреди, с обзиром да је ова грана привреде и највећи корисник дизела у нашој земљи.

Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Милан Томић, за Радио Београд 1, објашњава да се код нас, основне сировине за производњу биодизела, сунцокрет и соја, гаје на око 450.000 хектара, а уљана репица на свега 25.000 хектара.

Узимајући у обзир потребе становништва за храном, за производњу биодизела у Србији могуће је користити земљиште површине око 242.000 хектара, што би, како истиче, омогућило производњу од око 242.000 тона биодизела годишње.

У појединим државама се користе и отпадна јестива уља из ресторана, домаћинстава и прехрамбене индустрије. На питање да ли би могао и код нас да се примени тај систем, професор Томић каже: "Развојем ефикасног система сакупљања отпадних јестивих уља могуће је произвести додатних 10.000 тона биодизела годишње коришћењем ове сировине".

Према речима професора Томића, производња биодизела у Србији данас је сведена на рад микро погона малог капацитета, који су, углавном, у домаћинствима пољопривредника и биодизел користе за сопствене потребе.

Саговорник подсећа да смо 2007. године покренули производњу биодизела, али је она 2013. године обустављена због увођена акциза на промет биодизела, који је због тога коштао скоро као гориво на бази нафте и тако постао неконкурентан у односу на евродизел.

"Да би се поново покренула производња биодизела код нас, потребно је урадити детаљну процену цене коју би она захтевала, а неопходно је и да се држава одрекне акцизе на биогорива, јер је то био разлог зашто је својевремено производња биодизела прекинута", каже професор Томић.