(Не)искоришћени европски фондови

Као земљи која још нема статус кандидата, Србији је доступно 200 милиона евра годишње из претприступних фондова из Брисела. Српски привредници се пре задужују код домаћих банака, иако је често непрофитабилније.

"Ист поинт", једна је од компанија која је уместо да се под неповољним каматама задужи код домаћих комерцијалних банака, успела да добије кредит у износу од 15 милиона евра од Европске банке.

"Мали број компанија у Србији је у могућности да аплицира за такав кредит. Прво немају знања. Друго, то је доста дуга процедура. Да да бисте добили паре од било које велике европске банке, треба времена и треба да се испуни много услова. То траје преко шест месеци", рекао је Зоран Дракулић власник "Ист поинта".

Слична је ситуација и са програмима за конкурентност и иновативност или тендерима за пројекте који се финансирају из европских фондова.

Дешава се да послове углавном добијају стране фирме што значи да се новац, уместо да остане овде, враћа одакле је и дошао.

"Привреда није довољно упозната о могућностима, да мала и средња предузећа могу да конкуришу на тендере и на тај начин спроводе пројекте чији су корисници државне институције, локална самоуправа или цивилни сектор. Углавном ту се ради о конзорцијумима која воде предузећа из земаља ЕУ", рекао је Огњен Мирић координатор за фондове ЕУ.

Повезивање партнера

Потребно је много папира, рада и новца да би се посао спровео од идеје до реализације.

Пошто је за самосталне домаће фирме то поприлично тежак процес, из Привредне коморе предлажу повезивање партнера како у земљи, тако и са онима у Унији.

"Инсистира се на повезаности самих компанија, односно, њихових потреба за истраживањем и развојем, са институтима или научно-истраживачких институцијама с једне стране, успостављање прекограничних партнерстава", рекла је Видосава Џагић , потпредседница Привредне коморе Србије.

Европска Унија понудила је Србији и Мађарској 16,6 милиона евра за пројекте у граничном појасу. То су пројекти побољшања инфраструктуре, заштиту животне средине, развој привреде, запошљавање особа са инвалидитетом и други. 

Општинама је понуђено девет милиона евра за програме регионалног развоја, отварање нових радних места и очување постојећих, затим иновативна решења, а предност ће имати пројекти од значаја за више општина.