Стабилизација привреде, па раст зарада

Плате и пензије у овој години не би требало повећавати, да би се за 2011. створиле реалне претпоставке за њихов раст, изјавио је потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић.

Међутим, Кркобабић је рекао да ће, ако буду одмрзнуте и повећане плате у јавном сектору од септембра, морати да буду повећане и пензије.

"Влада Србије је, при усвајању буџета за 2010. годину, донела и одлуку о замрзавању пензија и плата у јавном сектору до краја ове године и мој принципијелан став је да би ове године привреду требало стабилизовати и сва средства, како из домаћих, тако и страних извора, међународних финансијских институција, ЕБРД-а, ЕИБ-а, ЕУ, Русије, Кине и пословних банака, требало уложити да се убрза економски развој и стабилизује привреда", рекао је Кркобабић за "Економист".

Ако се, међутим, почетком септембра одмрзну плате у јавном сектору у складу са најавама министра економије Млађана Динкића, Кркобабић је нагласио да ће Партија уједињених пензионера Србије, чији је лидер, тражити да се аутоматски одмрзну и пензије.

Кркобабић је нагласио да се нарочито противи томе да плате буду повећаване онима који, како је рекао, најбоље економски стоје и који и иначе зарађују знатно изнад просека.

"Поготово сам против тога да се плате повећавају у условима када за то нема потребе, нити има новца за то. Такође је недопустиво да запослени у појединим јавним предузећима уцењују државу", рекао је Кркобабић.

"Нема нам изласка из кризе ако се принципијелно не будемо држали оног што налаже основна економска логика, а то је да најпре треба обезбедити постепен опоравак и раст економије, па тек онда размишљати о повећању плата и пензија, закључио је потпредседник Владе.

И економиста Стојан Стаменковић сматра да би повећање плата у овом тренутку било лош потез.

"Ако нећемо да убијемо инвестиције у Србији нема простора за одмрзавање зарада",
оценио је Стаменковић, представљајући нови извештај Економског института "Макроекономске анализе и трендови" (МАТ).

"Статистички подаци за децембар прошле године показују да индустријска производња у Србији упорно стагнира, спољнотрговинска активност је поново ослабила и нема знакова оживљавања домаће тражње. Остаје да се сачекају инвестициони пројекти, који су за сада само у најавама", рекао је Стаменковић.

Стојан Стаменковић је рекао да, иако је прошлог месеца најављивано да се можда стидљиво појављују знаци опоравка, статистика није потврдила те сигнале".

Стаменковић је предочио да је извоз Србије у протеклој години забележио пад од 12,3 одсто, док је запосленост опала за шест одсто.

Динар се може опоравити

Према Стаменковићевој процени, после јануарског посртаја, динар се може опоравити, али његова дугорочна вредност зависи од многобројних околности, првенствено од тога колико ће дефицит платног биланса бити саниран експанзијом извоза.

Важан чинилац курса динара је агресивно задуживање, не само убудуће већ и из прошлих година, под сасвим другачијим условима, оценио је Стаменковић.

Неће више бити прилива капитала продајом предузећа и кредитни услови ће бити много тежи, оценио је Стаменковић.

Препорука економиста Економског института за опоравак привреде Србије је да коначно индустријска производња преузме примат над услугама.

Према мишљењу аутора економског билтена, половина дуга српске привреде акумулирана је у 25 дужника, великих предузећа у приватном и јавном власништву.

Један од аутора билтена, економиста Владимир Вучковић је истакао да држава не би смела да буде генератор неликвидности и да би хитно требало да реши проблем губиташа међу јавним предузећима.

Он је предложио да држава, уместо што обећава повећање плата, олакша терет пореза привредницима, путем пореских кредита.