Сомборска привреда у дубокој кризи

Некада успешна сомборска привреда у дубокој је кризи. Етничка и културна разноликост, изгледа, једино је преостало богатсво тог града.  У њему живе припадници 21 националности, а све њих, без изузетка, у последње време муче исте бриге.

Многи су већ заборавили да је "Панонка", фабрика за производњу хране, некада била угледна и успешна фирма, да су њихову шунку и чајну кобасицу, осим Југословена, јели милиони Американаца и Руса.

У Панонци је тада било 1.700 запослених. Данас преосталих, свега стотинак радника нада се да ће трећи покушај приватизације бити успешан. До тада примају 10. 000 динара месечно.

И остале, некада успешне сомборске фирме преживљавају кризу. Иако и даље производе и "Дукат" и "Уљара" имају вишак запослених.

Раднике отпушта и фабрика окова "Бане Секулић". Мала и средња предузећа, трговачке фирме боре се за опстанак и за сваку муштерију. А муштерије, без обзира на разлике у језику, обичајима или култури муче исте бриге.

Иако последице економске кризе нису могле потпуно да се избегну, Сомборци су очекивали већу помоћ локалне власти.

У међувремену људи се сналазе, или уколико је могуће уједињују у истом послу.

Сомборска општина има неколико стотина салаша. Од недавно постоји и кластер "Сомборски салаши" чији је циљ да очува традицију, делатност и дух салаша и да то изнесе на тржиште.

"У време економске кризе добар нагласак биће стављен на здраву храну чија је тражња у порасту и управо је то што је потребно тржишту", каже председник кластера "Сомборски салаши" Бранко Милешевић.

Циљ овог удружења није да од салаша направи модерне туристичке објекте, са богато уређеним собама, скупим услугама и "спа" центрима.

Да би идеја успела потребно је да салаш изгледа и живи као пре рецимо 50 или 60 година.

Производња, ипак треба да се унапреди и прошири. Тако би корист од повратка старе славе салашима имали и њихови власници, али и сви они који би могли да се укључе у производњу, паковање или пласман произведене робе.