Заштитити ракију као српски бренд

Упркос чињеници да још ни једно алкохолно пиће није заштитила као свој бренд-производ, Србија има огроман потенцијал за производњу свих врста ракија којима може да освоји свет, сматра професор београдског Пољопривредног факултета Нинослав Никичевић.

"Где год поменете ракију шљивовицу, сви одмах помисле на Србију и српског домаћина који најбоље пече ракију, али тог пића 'made in Serbia' и даље нема у продавницама и фри-шоповима у иностранству", истакао је Никичевић у изјави Танјугу.

Према његовим речима, неопходни су организација производње и попис стабала како бисмо производили ракију високог квалитета.

"Држави међу приоритетима треба да буде прехрамбена индустрија, а морала би и више пажње да посвети произвођачу, јер се око 95 одсто ракије шљивовице производи у приватним домаћинствима", прецизирао је Никичевић.

Висок квалитет и едукација

Професор Никичевић, стручњак за ракију, докторску дисертацију, али и читав живот, посветио је шљиви "пожегачи" и нашем "убедљиво најбољем бренду".

"Српски домаћин производњом ракије могао би на страном тржишту по квалитету, да надмаши чувена јака алкохолна пића, попут шкотског Малт вискија и француског коњака. Држава би, уз то, од извоза могла да инкасира и до 400 милиона евра годишње", тврди Никичевић.

Према проценама стручњака, у Србији има око 42 милиона стабала шљиве и свако просечно годишње даје 10 килограма рода, а литар ракије у лепој амбалажи, могао би да достигне цену од седам до 10 евра.

Према мишљењу Никичевића, извозну листу не би чинила само шљивовица, већ и остале воћне ракије, као што су дуњевача, малиновача, купиновача, кајсијевача, вишњевача, као и грожђане ракије, попут вињака, комовице и лозоваче.

Висок и константан квалитет ракије и стална едукација индивидуалних произвођача били би обавезни.

Иако је ракија национални понос и Срби је радо и пеку и пију, она у просеку, није баш високог квалитета.

"Разлог је једноставан - нико неће ништа да мења у технолошком смислу, већ "тера" по своме рецепт који је наследио од оца, деде, прадеде. Свако ко производи шљивовицу има неки свој 'чувени рецепт' за врхунски квалитет, а наука их не интересује", рекао је Никичевић.

Коментаришући производњу ракије и придруживање Србије Европској унији, Никичевић је истакао да од уласка не бисмо имали штете јер свако тржиште брани себе и само квалитетом може да се дође до потрошача.

Ракија ван граница Србије

Французи, Шкоти, Ираци, Италијани и Мексиканаци одавно су заштитили своје чувене брендове, а Чеси су недавно патентирали своју шљивовицу.

Чешка шљивовица није природна воћна ракија, већ њен сурогат, пошто се шљивов дестилат меша са рафинисаним етанолом и по квалитету никако не може да се мери са српском чувеном препеченицом, истакао је Никчевић и додао да би Србија морала да пожури са заштитом ракије.

Професор Никичевић подсећа да смо педестих и шездесетих година били моћни алкохолни извозник шљивове препеченице, а наши производи могли су да се купе у Аустралији, Канади, Аустралији, УСА, Немачкој.

Пре тога, крајем 19. века, Србија је Калифорнији и Чикагу продала шљиве и шљивовице у вредности садашњих 37,5 милиона долара.

Да би се, како је професор Никичевић рекао, "пробудио" српски домаћин да производи најквалитетније алкохолно пиће на свету, Пољопривредни факултет у Земуну је, на његову иницијативу и организацију, прошле године организовао јединствен курс обуке за произвођаче воћних и других ракија у Србији.

Завршни тест знања положило је 169 полазника и добило сертификат Пољопривредног факултета. Овогодишњи курс почиње 1. марта.