Табаковић: Инфлација до краја године до четири одсто

На представљању фебруарског извештаја о инфлацији Јоргованка Табаковић је навела да су светску економију у претходном периоду обележили геополитичке тензије, продубљивање енергетске кризе и наставак раста трошковних притисака на глобалном нивоу.

"Поред тога, суочени смо с продуженим трајањем проблема у глобалним ланцима снабдевања и ширењем омикрон соја коронавируса, на које су водеће светске економије различито реаговале, а што је све заједно довело до додатног несклада између понуде и тражње и нових инфлаторних притисака на глобалном нивоу", рекла је гувернерка.

Навела је да су у свету нарочито порасле цене енергената и хране, с тим што, за разлику од ранијих криза, поред цене нафте, на међународним берзама висок раст бележе и цене гаса и електричне енергије.

Глобални раст трошковних притисака и ширење омикрон соја коронавируса код наших највећих спољнотрговинских партнера за последицу су имали не само ревизију пројекција инфлације навишем већ и успоравање економске активности и ревизије наниже пројекција раста бруто домаћег производа.

НБС задржала пројекцију реалног раста БДП-а

"Упркос неповољним околностима у међународном окружењу, Народна банка Србије задржала је пројекцију реалног раста бруто домаћег производа Србије за ову и наредне године из новембра. И у 2022. години у средњем року очекујемо раст БДП-а у распону од четири до пет одсто, при чему централна пројекција у свим годинама износи 4,5 одсто", рекла је Табаковићева.

Истакла је и да се, према новој пројекцији, очекује да се међугодишња инфлација још током првог тромесечја ове године креће око децембарског нивоа од 7,9 одсто или благо изнад њега, а да затим од другог тромесечја опада и крајем године се нађе у распону од 3,5 до 4 одсто.

Према њеним речима, НБС укупне ризике, симетричне и ризике из међународног окружења, оцењује као израженије наниже, док домаће ризике, у шта се пре свега убрајају државне инвестиције и све бољи резултати у привлачењу страних директних инвестиција, као израженије навише.

Поред тога, остварење пројекције у 2022. години биће олакшано и због тога што у годину улазимо са одличним пренетим тенденцијама из последњег тромесечја претходне године, током којег је Србија, упркос успоравању економије зоне евра, забележила реални раст БДП од 6,9 одсто међугодишње, односно десезонирани раст од 1,6 одсто у односу на треће тромесечје.

Томе је, каже, у великој мери допринео рекордан ниво државних инвестиција, али и страних директних инвестиција, чији је прилив у 2021. години достигао 3,9 милијарди евра и тиме надмашио до сада најбољи резултат из претпандемијске 2019. године.

Додала је и да је инфлација у зони евра повећана са 5,0 одсто у децембру на 5,1 одсто у јануару ове године, при чему је, истакла је, у појединим чланицама зоне евра инфлација достигла двоцифрене нивое.

"Србија плаћа једну од најнижих цена гаса"

Рекла је да инфлацију у Србији тренутно опредељује раст цена енергената и хране, као и да је реч о факторима на страни понуде на које мере монетарне политике имају мали или готово никакав утицај.

"Тако НБС не може да смањи светску цену нафте или других енергената, нити може да утице на цене свих оних пољопривредних производа који спадају у берзанску робу. Оно што НБС може и што чини јесте да спречава да се ефекти ових виших цена преко инфлационих очекивања прелију на цене осталих производа и услуга у већој мери", рекла је она

Нагласила је да су председник земље и влада обезбедили да Србија плаћа једну од најнижих цена гаса и да повећање цена електричне енергије за привреду, иако релативно високо, буде једно од најнижих у Европи.

"С наше стране, чувањем стабилности девизног курса динара према евру успели смо да спречимо да се преливање раста увозних цена енергената и хране на остале цене додатно појача ефектима депрецијације динара, као што је то био случај у претходним епизодама високог раста ових цена", истакла је Табаковићева.

Навела је да поређења ради, током претходне кризе и ценовног шока до којег је дошло у периоду од 2010. до 2012, неповољан ефекат раста цена у међународном окружењу на цене у Србији био је троструко увећан као последица снажне депрецијације динара према евру.

"Да додатно поједноставим: две трећине проблема које смо имали са увозном инфлацијом у периоду од 2010. до 2012. биле су последица депрецијације динара према евру, а само једна трећина последица самог раста цена у међународном окружењу", истакла је гувернерка.

Додала је да то није дозвољено и да се захваљујући томе, базна инфлација и даље држи под контролом, а показатељи пословног и инвестиционог поверења на високом нивоу.