Велики раскорак српске и кинеске привреде – да ли ће слободна трговина побољшати резултат Србије

Споразум о слободној трговини са Кином биће логичан наставак дуго година грађених односа кроз покретање иницијативе "Појас и пут", а затим потписивања Свеобухватног стратешког партнерства 2016. године, којим је Србија уцртана на кинеску мапу партнера у свету.

Споразумима из 2019. године, којима су уједначени фитосанитарни и ветеринарски цертификати, омогућен је извоз пољопривредних производа, пре свега свињског меса.

Татјана Матић, министарка трговине, туризма и телекомуникација, каже да сва ресорна министарства и друге надлежне институције морају да дају своје мишљење у вези са предметним споразумом, да ли је он и у којој мери користан за Србију.

"Формира се преговарачки тим, који се састоји наравно од стручњака и који ће затим Влада кроз један закључак формирати, формализовати и који ће потом почети да преговара", објашњава Матићева.

Мали број земаља може се похвалити Споразумом о слободној трговини са Кином, свега око 30, пре свих земље источне Азије, а од европских само Швајцарска и Исланд. Из Привредне коморе упозоравају да је раскорак између наших економија велики.

"Углавном постоји увек један одређени број или групе производа које се на одређени начин штите, да ли квотама или задржавањем царина или неким прелазним периодима када се примењује тај споразум и то су инструменти како држава може да заштити осетљивији део своје привреде посебно у неком периоду прилагођавања", каже Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе ПКС-а.

Чиме највише тргујемо с Кином 

Из Кине највише увозимо медицинску опрему, телефоне и другу електронску опрему, а извозимо храну и пољопривредне производе.

Александар Марковић, генерални директор "Будимке", наводи да је за групу њихових производа, кисело-слатког програма и сокова, царинска стопа на увоз у Кину била између 20 и 30 процената.

"Сада са споразумом који жељно ишчекујемо да буде потписан, надамо се у овој години... те стопе ће се многоструко смањити и омогућити нам да ми можемо бити конкурентни на кинеском тржишту и увећати наше производне капацитете", истиче Марковић.

Стефан Пантић, технолог "Стемине", каже да Кинези углавном воле црвена вина, а да их бела не занимају.

"Колико сам ја негде схватио, код њих бела боја није нешто популарна. Нама је црвено вино са црвеном етикетом, тако да им се то баш свидело", додаје Пантић.

Уговор омогућује само извоз домаћих производа

Уговор о слободној трговини отвара могућност само за извоз домаћих производа, а то значи да је минимум 50 одсто производа од домаћих сировина, што отвара шире могућности од робне размене.

Професор са Економског факултета Предраг Бјелић каже да су билатерални споразуми више једна допуна, када желите некоме да, на пример, дате много повољније услове трговине ван оквира СТО.

"То ће бити стимуланс за стране инвестиције зато што ће те компаније, ако испуне услове домаћег порекла, морати да користе наше, домаће сировине, обично се тражи да буду уграђене 50 посто у производ – моћи под повлашћеним условима да извозе за Кину", објашњава професор.

Србија до сада такве споразуме има са Европском унијом, Цефтом, земљама ЕФТА и Евроазијском Унијом.