Влада против смањења плата и пензија

Влада има чврст став да плате и пензије треба да остану на садашњем нивоу, јер су та примања ионако обезвређена девалвацијом динара у последња два месеца, изјавио је премијер Мирко Цветковић.

Реагујући на изјаву гувернера НБС Радована Јелашића, да би нови аранжман са ММФ-ом значио смањење пензија и плата, премијер је, након сусрета кипарских и српских привредника у Привредној комори Србије, рекао да ће се Влада заузети за одржавање стандарда пензионера.

Србија би у априлу требало да договори нови аранжман од око две милијарде долара.

Премијер је напоменуо да ће садашњи аранжман из предострожности постати редован стенд-бај аранжман са подршком за Србију од око две милијарде долара.

"Тај аранжман ће обезбедити додатну подршку девизним резервама Србије, али ће се њиме створити и услови за лакше добијање позајмица од међународних кредитора", оценио је Цветковић.

Премијер је навео да Србија у овој години очекује и 400 милиона евра макроеконмске финансијске подршке од Европске уније за превазилажење кризе и 100 милиона евра из претприступних фондова Уније (ИПА).

Цветковић је, међутим, новинарима објаснио да разговора са ММФ-ом није још било и да је зато тешко говорити о детаљима аранжмана.

Упитан да ли ће бити ребаланса буџета и када, премијер је рекао да је о томе рано говорити и да је претходно неопходно сачинити анализе које треба да покажу да ли је ребаланс и неопходан.

Поводом неких констатација да се буџет не пуни због неплаћања ПДВ, премијер је изјавио да није у питању ПДВ, већ је реч о паду производње који је већи од очекиваног.

Осврнувши се на писање медија о смањењу броја запослених у државној управи, Цветковић је навео да "то није на дневном реду", да је питање одговорне и опрезне рационализације владин приоритет како се не би урушила функционалност система.

Мисија ММФ-а се очекује 10. марта

Потпредседник Владе Божидар Ђелић очекује да Мисије Међународног монетарног фонда у Србију дође 10. марта, када ће Влада размотрити буџетске резултате и обим ребаланса буџета.

"То ће омогућити да веома брзо добијемо додатну подршку ММФ-а, што је нужно да би добили нову подршку Светске банке и Европске комисије", рекао је Ђелић.

Потпредседник Владе није прецизирао колика су нам средства потребна од ММФ-а објашњавајући да треба сачекати долазак мисије.

Према његовим речима, ММФ, Светска банка и Европска комисија су партнери који ће Србији омогућити да ову годину преброди без ширења неликвидности.

Ђелић је указао на неопходност штедње у држави на свим нивоима и да ће се ефекти те штедње видети у ребалансу буџета.

Потпредесник Владе је подсетио на расположење ЕУ да помогне државе централне и источне Европе у време економске кризе и нагласио да Србија и земље западног Балкана треба све да ураде како не би биле заборављене у том плану.

"Очекујем да ћемо до 2. априла, када се очекује састанак групе двадесет најразвијених држава света, имати конкретне механизме подршке нашој земљи", рекао је потпредседник Владе.

Ђелић је подсетио на кључне инструменте помоћи институција ЕУ нашем буџету - да се предприступни фондови претворе у помоћ буџету, као и повољан зајам од око 400 милиона евра у форми макроекономске подршке буџету.

Према његовим речима, ту спада и помоћ Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој.

"Постоји и четврти начин, а то је помоћ Европске централне банке банкарском систему у Србији и другим земљама западног Балкана", истакао је Ђелић.