Криза тест солидарности за ЕУ

Источноевропске земље би, због све тежих последица рецесије, на крају могле да плате много већу цену од моћних држава чији су банкари и финансијери изазвали међународну економску кризу, пише лондонски "Гардијан" у уредничком коментару.

Истичући да источноевропске земље немају никакве везе са несмотреним понашањем и промашајима у регулисању рада банака које су изазвали актуелну кризу, лист примећује да су "банке тих држава у страним рукама, а оне су и иначе релативно минорни економски играчи".

Европска унија ће се ускоро наћи пред озбиљним тестом у виду свог односа према источном делу континента, упозорава "Гардијан" и подсећа да је улазак прве групе источноевропских земаља у ЕУ 2004. године био сматран великом победом.

"Борба тих држава за ослобођење помогла је у подривању совјетске моћи и трансформисала међународни поредак, а Западна Европа је заузврат коначно отворила врата и омогућила учлањење у Унију", наводи лист и додаје да би рецесија могла да постане тест солидарности за Унију.

Опасност по кохезију Европске уније више је него очигледна, нарочито ако се има у виду чињеница да је западна Европа у прошлости источну Европу најчешће остављала на цедилу, закључује аутор редакцијског коментара у "Гардијану".

Проблеми финансијског и банкарског сектора - у Британији и Сједињеним Државама, али све више и у источној Европи, данас су главна тема и у осталим британским листовима, преноси Би-Би-Си.

Мање од месец дана откако је преузео председничку дужност, Барак Обама је суочен са веома незахвалним задатком на плану односа са јавношћу - како да објасни стање у којем се налази привреда а да истовремено придобије поверење за свој план о додатном задуживању и огромном улагању у циљу подстицања посустале економије.

Обама је досадашњи амерички буџет назвао преваром, будући да су књиговође триковима покушавале да прикрију велика издвајања, попут оних за ратове у Ираку и Авганистану, у нади да народ то неће приметити.

Предвиђања о буџетском дефициту од 1.300 милијарди долара зато представљају најгори могући сценарио, истиче новинар "Индипендента" јер ће у њих бити укључени трошкови ратова, природних катастрофа али и права слика о приходима од пореза.

Повећан ризик улагања

Стручњак за земље у развоју у једној од највећих британских банка - "Ројал Бенк ов Скотланд" Тимоти Еш каже за Би-Би-Си да је највећи проблем бивших социјалистичких земаља источне Европе огромни спољни дуг приватног сектора у тим земљама.

"Њихове привреде су се јако брзо прошириле у последњих десетак година - догодила се и огромна експанзија банака у којој се исувише много људи исувише много задужило. На жалост, банке су данас мање спремне да продуже те кредите, а последица тога је да пуно земаља у региону сада има проблеме са вредношћу својих валута и девизним резервама", оценио је Еш.

Проблем је, како оцењује, погоршан тиме што западне банке које су отвориле филијале на истоку морају да смање обим посла у источној Европи, јер на Западу влада несташица новца - а давање кредита на истоку је постало рискантније него што је било.

Еш је као пример навео Аустрију, која је изложена ризицима у источној Европи у укупној вредности од 70 одсто свог бруто националног производа и Шведску која је изложена ризицима у вредности од 80 милијарди долара у балтичким државама.

"Како привреде тих земаља буду пропадале, тако ће актива подружница западних банака у тим државама бити све мања. То значи да ће те подружнице у источној Европи морати да буду рекапитализоване, што се аутоматски негативно одржава на њихове централе на Западу."

Саговорник Би-Би-Си-ја каже да је веома тешко видети како би Запад, у постојећим околностима, могао ефикасно да помогне економској стабилизацији средње и источне Европе.