Курс не угрожава инфлацију

После интервенције Народне банке Србије од 89 милиона евра на девизном тржишту, динар ће у четвртак забележити нову најнижу вредност према евру од 2002. године, јер ће ослабити 38 пара или 0,38 одсто, тако да ће званични средњи курс бити 98,0520 динара за евро.  

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић оценио је да актуелни курс динара не угрожава планирани ниво инфлације у овој години, наглашавајући да ће, уколико би се то десило, НБС предузети одговарајуће мере. 

"Да овај ниво курса значајно угрожава постизање нашег циља, висине инфлације од шест плус-минус два одсто, сигурно бисмо то уочили и било би најављено повећане референтне каматне стопе и дати неки други макроекономски одговори на то", рекао је гувернер новинарима у Привредној комори Војводине.

Истакавши да је динар у децембру и јануару био стабилнији него пре годину дана, Јелашић је у разговору с привредницима подсетио да је лане у овом периоду НБС ради стабилизовања курса домаће валуте продала 527 милиона евра, а овог месеца свега 110 милиона евра.

"НБС не може, и не би требало, да држи један ниво курса динара, а с девизним резервама којима располаже ће и убудуће обезбеђивати нормално функционисање банкарског девизног тржишта", казао је гувернер, напомињући да је курс домаће валуте "слика целокупне макроекономске ситуације у Србији".

Ове године јефтинији кредити

Напомињући да ће ове године кредити бити нешто јефтинији, али не тако повољни као пре две године, Јелашић је рекао да се у НБС интензивно ради на томе да буде драстично смањен ниво обавезне резерве банака.

Јелашић, међутим, сматра да, уколико висина тих резерви буде ускоро знатно снижена (са садашњих 40 до 45 одсто, што је највише у окружењу), то неће битно утицати на смањивање цене банкарских кредита, јер кад се банкама том мером врати део девиза и динара оне саме одлучују шта ће радити с тим новцем.

"Надамо се да ће, по основу ослобађања тих финансијских средстава, банке омогућити нешто повољније кредите, али то све зависи од њихове пословне политике", казао је Јелашић, подсећајући да и у овим условима имамо кредитни раст, али не такав као раније.

Говорећи о макроекономским изазовима који нам предстоје, гувернер је истакао да, иако се очекује опоравак економских активности, ове године се не можемо надати бољем животу у Србији јер, у првом реду, не само да неће бити повећања броја запослених него се очекује и "одређено смањење".

Плате у јавном сектору и пензије остају замрзнуте, очекује се пад реалних зарада од око шест одсто, па ће издаци грађана, односно потрошња, бити знатно смањени, рекао је он и напоменуо да бисмо ове године могли да очекујемо прилив страног капитала од око 1,1 милијарду.

Привредним гранама повезаним с изградњом Коридора 10 биће у предстојећем периоду лакше јер је новац за тај велики инвестициони пројекат обезбеђен и моћи ће да упосле своје капацитете, рекао је Јелашић.