Ни банке нису што су некад биле, како се екологија "ушуњала" међу финансијере
Банке и компаније све више у сржи пословања имају атрибут одрживост. ОТП банка је расписала наградни конкурс Генератор Зеро за пројекат смањења карбонског отиска. У њему се траже решења која ће допринети декарбонизацији и смањењу емисије штетних гасова. Шта је још будући фокус банака, осим класичног кредитирања?
Милош Јовановић покренуо је стартап фирму која се бави производњом кућа преко 3Д штампача. Пројекат је потпуно еколошки и представља будућност одрживог градитељства.
"Једна машина мења сву механизацију, свo људство и све што прави. Уз све то, иновација коју смо увели је у материјалу. Практично то је три у један. Један материјал вам представља зид, представља нам изолацију која се налази унутра, имате електричне иснталације, водоводне инстaлaције и када се ова машина повуче, ви немате никакве трошкове, никакве додатне радове", каже Милош Јовановић.
Када слушате банке, све мање распознајете класичне банке, а све више друштвено одговорне институције према климатским променама уз примену информатичких технологија. Управо су иновативне технологије и енергетска одрживост циљна група клијената коју банке желе да виде.
"Има много сегмената где може да се подржи зелена економија, од енергетске ефиксности, па до тога да кредитирамо клијенте који не користе енергенте који долазе из такозваних прљавих извора, односно да помогнемо њима у тој транзицији, да се преоријентишемо ка зеленим изворима. На тај начин утичемо да будемо ближи клијентима, а са друге стране, то је одговор банкарског сектора на растућу конкуренцију из других институција, да ли су то стартапови, финтекови или неке друге институције", наводи Предраг Михајловић, председник Извршног одбора ОТП банке.
Стручњаци потврђују да је финансирање еколошких пројеката тренд који долази са европског банкарског тржишта, што је и део регулативе.
"Европска централна банка је стимулисала предузећа, компаније тако што је понудила да им купује корпоративне обвезнице, али које су везане за оне компаније и оне пројекте који су управо еколошки оријентисани. Дакле, то је нешто што је популарно и што је друштвени маркетинг јер је битан корпоративни имиџ свих тих институција, па и врховне монетарне институције, тако да то видим као дугорочан поглед да се оствари дугорочан раст са што мање осцилација", истиче Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.
Дигитализација је други сегмент на који се ослања савремено банкарство и који се у време пандемије већ доказао.
Коментари