И продавницу осмотримо пре куповине – како постајемо жртве нелегалне трговине на интернету

Број укупних трансакција плаћања картицом путем интернета у првој половини 2021. године износио је 14,7 милиона, према званичним подацима, од чега је број динарских плаћања на сајтовима српских трговаца износио близу 11 милиона трансакција, што је за 91 одсто више него у првој половини претходне године.

Са растом трговине преко интернета, расте и ниво нелегалне трговине. Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Америчка привредна комора и е-Комерц Асоцијација покренули су кампању "Кликни на сигурно, купуј проверено", с циљем подизања свести грађана о безбедној и легалној онлајн трговини.

Паралелно са тим, ради се и на повећању капацитета државних служби на сузбијању нелегалну трговину на интернету.

Амалија Павић рекла је за РТС да су чланови Америчке привредне коморе задовољни постигнутим резултатима у борби против сиве економије.

"Имамо годишње истраживање које пратимо из године у годину расположења чланова. Од 2016. године сива економија је била на апсолутном врху: око 65 одсто чланова сматрало је да је то апсолутни приоритет, сада сматра 38 – значајни пад тог приоритета, што говори о томе да је држава пуно урадила у међувремену", објашњава Павићева.

Додаје да развој трговине и нових канала продаје, намеће то да мора да буде интернет трговина један од фокуса у наредном периоду, пре свега нелегална, јер се апсолутно све продаје и купује преко интернета.

Мирјана Дамјановић каже да Министарство трговине подржава трговину преко интернета, јер је то корисно и за трговце, смањују им се трошкови, али и за за потрошаче, јер је често нижа цена, имају могућност да одустану од трговине...

"Потребно је да пратите правила. Прво морате да видите од кога купујете, погледате податке који су на том сајту, као и кад идете у продавницу – прво ћете видети како изгледа, тако ћете и погледати сајт – да ли су то подаци о трговцу, његов матични број, ПИБ, његова физичка адреса, имејл, подаци о вашим правима, о праву на одустанак", објашњава Дамјановићева.

Додаје да легални трговци, такође, продају преко друштвених мрежа, али и нелегални.

"Греше (купци, прим.аут) у томе што се одлуче да купе од некога ко је од својих података оставио само број мобилног телефона. Они апсолутно не знају од кога купују, такву особу је тешко пронаћи", каже Дамјановићева.

На питање како компаније чланице оцењују спремност и капацитет инспекцијских служби и других државних органа да заштити легалне трговце, али и све савесне потрошаче на интернету, Павићева каже да се ти капацитети развијају.

"МУП, Одељење за високотехнолошки криминал заиста имају капацитете да надзиру на интернету и спречавају нелегалну трговину. Посебно ценимо што су инспекцијске службе кренуле у том правцу. Тржишна инспекција је прва која основала посебно одељење за истраге о нелегалној трговини", објашњава.

Дамјановићева објашњава да су производи са нелегалног тржишта најчешће дувански производи, лекови, хормони, стереоиди.

"Страшно је да се неко одлучи да купи нелегални производ. Лековима рукују фармацеути. Опасно је за здравље потрошача", упозорава.

Додаје да се потрошачи најчешће жалили када је почела пандемија на неиспоруку робе.

"Трговци су успели брзо да се престроје да примају поруџбине, али нису имали добру логистику. Кренуло се са бољом логистиком и трговци су купили своја доставна возила. Ове године тај проблем није упадљив. Сада се жали да им врате новац уколико потрошач одустане од уговора", каже Мирјана Дамјановић, начелница Одељења за контролу промета, спречавање нелојалне конкуренције и заштиту потрошача.