Привредни раст у Србији мањи од један одсто

Саветник српског премијера за економска питања Јуриј Бајец изјавио је да се у Србији у овој години може очекивати привредни раст између 0,5 и један одсто и оценио да су раније прогнозе о привредним кретањима у 2009. години биле "сувише оптимистичне".

Бајец је у изјави Танјугу рекао да је због тога од априла реално очекивати ребаланс буџета јер је он пројектован на планираном привредном расту од три одсто у овој години, али и да би пре тога требало да се са ММФ-ом уговори нови аранжман о повлачењу две милијарде долара, што је заправо предуслов за ребаланс.

"Претпостављам да би се до априла завршили преговори са ММФ-ом и да би на основу тога могло да се иде на ребаланс буџета", додао је Бајец.

Према његовим речима, рачунице на основу којих је направљена првобитна пројекција раста бруто друштвеног производа (БДП) од три одсто за 2009. годину, на основу чега су и направљене пројекције буџета, нису биле реалне, на шта указују и кретања у првим месецима ове години и смањени буџетски приходи.

Задуживање једно од могућих решења

Бајец је нагласио и да је када је реч о ребалансу, маневарски простор за умањење расходне и повећање приходне стране сужен, па је због тога и "задуживање једно од могућих решења", као и повећање буџетског дефицита.

На питање, колики проценат буџетског дефицита би се могао очекивати у ребалансу буџета, Бајец је одговорио да би он износио око три одсто БДП-а.

Према његовој оцени, искључена је као могућност повећање ПДВ-а са садашњих 18 одсто, што је став привреде "јер би то утицало на пословање али и на раст цена".

"Са друге стране, и на расходној страни већ су скресани сви елементи потрошње буџета, тако да умањење већ замрзнутих плата и пензија и угрожавање реализације инфраструктурних пројеката не би било добро решење", сматра Бајец.

Могуће проширење првобитног аранжмана са ММФ-ом

Саветник српског премијера за економска питања је прецизирао да би се од ММФ-а затражило проширење првобитног аранжмана на око две милијарде евра (2,5 милијарди долара), као и да би се тај новац искључиво користио за покриће девезних резерви земље. У крајњој линији средства би била коришћена за стабилизацију курса динара.

Бајец је нагласио да се о макрофинансијској подршци буџету разговора са Европском унијом и то о добијању 400 милиона евра, као и и повлачењу додатних средстава од Светске банке у износу од 300 милиона долара.

"Добијање тих средстава од Европске уније, условљено је склапањем аранжмана са ММФ-ом", указао је Бајец.

"Очигледно да ће ММФ, имајући у виду овакве размере кризе у свету морати да има флексибилнија размишљања о начинима и условима кредитирања", рекао је Бајец и додао да ће се вероватно размишљати у светским оквирима о могућности реконструкције основних светских финансијских институција.

Бајец је упозорио и да кретања на почетку године указују да ће инфлација бити већа "од првобитно планиране од осам одсто - плус минус два одсто".