Стечај, заштита од проблема

Народна банка, од краја марта, до када јој се предају завршни рачуни, достављаће, једном месечно, привредним судовима податке о предузећима чији су рачуни дуже од три године у блокади.

Суд тада покреће поступак аутоматског стечаја, презадужена предузећа добијају рок од 60 дана да њихови руководиоци, повериоци или радници покрену стечај. Истовремено, дужник суду може да достави план унапред припремљене реорганизације.

"То је нешто што би могло да омогући неким дужницима да пре уласка у стечај направе аранжмане са већинским повериоцима и практично искористе стечај као механизам да реструктурирају фирму, без уласка у стечај, без стечајног управника. Ово све може да се заврши у року од два месеца", рекао је Лука Андрић из Министарства економије.

Уколико се у привредном суду нико не појави, следи банкрот, предузеће се брише из регистра привредних субјеката. Процене су да ће их бити више од седам хиљада.

Њихови дугови се гасе, а имовина, ако је има, преноси у власништво државе. За предузећа која су у финансијским проблемима, не својом кривицом, банкрот је најгоре решење. Суштина новог закона о стечају је опоравак предузећа.

"Претпостављам да ће и они кренути неким овим путем да би избегли  блокаду и последице које проистичу из те блокаде и да на један одређен начин, да ли кроз поступак реорганизације и правог банкрота, једноставно изађу из читаве приче", каже судија Стева Ђурановић.

У Америци 95 одсто стечајева покрећу сама предузећа и то када постане јасно да ће упасти у финансијске тешкоће. За њих је стечај заштита од будућих проблема, начин да их предупреде.

Са новим законом о стечају, који је тај поступак значајно поједноставио, скратио и појефтинио, и наша предузећа добијају такву могућност.

Избор стечајних управника случајним методом

У привредним судовима почиње да се примењује избор стечајних управника методом случајног одабира, на основу Закона о стечају и Правилника о условима и начину избора стечајних управника, саопштило је Министарство правде.

Метод случајног одабира судија обавља се по програму за аутоматско вођење предмета (АВП).

С обзиром на то да је у АВП систему од раније успостављено одређивање судија за поступање у предметима методом случајног одабира, одређивање управника случајним методом довешће до равномернијег одређивања за рад на предметима.

Оваквим начином рада стварају се услови за ефикасније поступање у предметима из стечајне материје, као и за ефиксанији рад привредних судова, наводи се у саопштењу.

Свако пето предузеће у Србији, њих 22 хиљаде, у овом тренутку има блокиране рачуне. Таква предузећа повлаче ланац неликвидности, јер ни њихови повериоци не могу да плаћају своје обавезе.