Само две велике компаније баве се доставом хране – хоће ли већа конкурентност донети ниже цене

Достављачи хране у Београду могу да зараде и 1.000 евра месечно. Највише зарађују када достављају по киши, снегу и када прелазе дуже дистанце по граду, а цена просечне продужбине је око 1.100 динара.

"Више зарадимо по киши, јер нам је тада почетна зарада уместо 180, 280. Тако да много више зарадимо кад је лоше време", каже Драган Ристић.

"Имамо бонусе када је гадније време, на пример јаке кише, јер је тада појачан посао", додаје Александра Михајловић.

Пре пандемије је код нас било неколико великих фирми за доставу хране, а кад се обим посла повећавао, стране компаније дошле су у Србију и купиле их. Мале домаће фирме нису могле да се такмиче са великим и решење је било да их купи већа страна компанија, на обострану корист.

"Током пандемије тржиште је расло за више од 20 одсто, а апликације су се додатно развиле. Али ово тржиште код нас је ипак још у развоју и не постоји њихова профитабилност, јер је цена почетне услуге коју наплаћују ниска, а оно што им највише фали су курири", објашњава Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије.

Ипак, мање фирми значи мању конкуренцију. Ми сада имамо само две велике компаније које се баве доставом хране. За потрошаче то није добро.

"Оба достављача својим актима, ако их имају уопште, нису уредили однос према потрошачима, злоупотребљавају један празан простор да слободно формирају цене својих услуга. То је формално дозвољено са тржишним законима који овде владају, али није дозвољено са етичким нормама", истиче Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача.

"Без ових компанија чињеница је да многи ресторани код нас не могли да преживе пандемију и ово тржиште им је колико толико сачувало пословање", наглашава Малиновић.

Тржиште доставе хране код нас процењује се на 11 милиона евра, тврде стручњаци. С обзиром на то да му предвиђају даље развијање, верују да ће се оснивати нове домаће фирме.