Главобоља великих играча због цене нафте, Русија трља руке

Британци су 1973. радну недељу скратили на три дана, Југословени крајем седамдесетих возили по систему "пар-непар". Оба нафтна шока изазвале су петродржаве, чланице тада младог ОПЕК-а, услед нестабилности и геополитичког позиционирања.

Пола века касније, пандемија ковида прво је обезвредила нафту. Онда је отварање, иако опрезно, силовито покренуло тражњу за енергентима.

Када су с јесени заказали обновљиви извори, прво је цена гаса пробила плафон, а потом се и нафта муњевито вратила - на ниво из 2014. године. Следеће године, могла би да прелије и преко 120 долара по барелу. А погледи света, као током нафтних криза 20. века, упрти су ка истим играчима.

САД позивају на стабилизацију

Амерички председник позива на стабилизацију цена. Сједињене Државе производе највише нафте на свету, али и троше много више од тога. Повећале су производњу и за сада не дирају у своје стратешке резерве да би помогли тржишту, примећују познаваоци.

"То је и зато што су САД претрпеле велике губитке на нафтним бушотинама, које су биле погођене током урагана који је погодио обале Мексичког залива", објашњава Невена Шекарић Стојановић са Института за међународну политику и привреду.

С друге стране, како истиче, од стране САД долазе притисци земљама ОПЕК-а за повећањем производње нафте.

Задовољни Саудијска Арабија и Русија 

Земље Опека и савезници, Саудијска Арабија и Русија пре свих, пажљиво прате да буду корак иза светских потреба. За сада не одустају од ограничења дневне производње на 400.000 барела, задовољни увећаним приходима.

"Русија, која извози преко 70 одсто нафте коју производи, и где нафта и гас чине 60 одсто њеног извоза и значајан део њеног БДП-а, је највећи геополитички добитник. Помоћи ће јој да се опорави од прошлогодишњих нултих, негативних цена нафте, у великој мери од вишегодишњих санкција САД и ЕУ, па и од тог дугог периода ниских глобалних цена нафте и гаса", појашњава проф. Драгана Митровић са Факултета политичких наука.

Кина притиска тржиште 

Глобално, Кина огромном тражњом притиска тржиште. Прошла је и кроз несташицу струје и угља због поплава и блокаде увоза из Аустралије. Професорка Митровић уочава да је, за Кинезе, у клацкалици економског раста, раст цене нафте још један негативан фактор.

Стабилизацији би допринело отклањање санкција Ирану. Преговори о повратку Иранском нуклеарном споразуму највише зависе од америчке администрације.

"До сада нисмо могли да видимо да мењају понашање према Ирану и Венецуели. Уколико би се санкције скинуле, испоруке нафте Западној Европи и Америци би допринеле стабилизацији цена, али не верујем да ће се тако нешто десити. Упркос жељи ЕУ, увек крајњу реч имају САД", истиче Митровићева.

Проблеми са енергетском транзицијом 

ЕУ је енергетски зависна, а обавезала се и на декарбонизацију до 2050, у чему је прати и Србија. Међутим, када је ветар у Норвешкој престао да дува, показали су се сви недостаци неодговарајуће енергетске транзиције.

"Невоља Европе је што није на време осмислила како ће да попуни недостатак капацитета из нуклеарних електрана и термоелектрана на угаљ, које се гасе", каже консултант Богдан Петровић.

Док се ишчекују зелена обећања из Глазгова, у стварности се и даље води традиционална геополитичка утакмица за фосилна горива. И како ових дана каже први човек "Шела", док прелазимо на зелену енергију, потребан нам је новац од нафте.