Скок цена станова и у градовима и у мањим местима – да ли је квадрат испод 1.000 евра прошлост

Миланка Латиновић из Лознице планира да са мужем купи стан. Каже да је цена 900 евра по квадрату, а да је до пре две године била 650 евра.

"Цене и даље расту", истиче Миланка.

Међу онима који би да купе стан у Лозници ово је уобичајена прича а слично је и у другим градовима. У Kраљеву је цена квадрата у новоградњи скочила са 950 на 1.200 евра.

Према речима Драгице Лукић из агенција за некретнине у Kраљеву после карантина, за једно годину дана сигурно цене су значајно порасле, сигурно за неких двадесет одсто.

За економске стручњаке, међутим, поскупљење некретнина је логична последица економских кретања током пандемије.

Професор др Игор Младеновић са Економског факултета у Нишу сматра да је цена енергената управо последица тога што се привреда пробудила у Азији и у Европи и као последица тога је раст цене енергената.

"Сви инпути су добили на цени па су се на крају и цене станова повећале", каже Младеновић.

Више цене диктира већа тражња условљена већом куповном моћи, повољним стамбеним кредитима и поскупљењем грађевинског материјала.

Један од градова где је тешко доћи до стана је и Ниш где квадрат старе градње кошта и до 1.200 евра.

"Имамо тај ефекат прецењивања непокретности али дефинитивно је дошло до пораста цена непокретности пре свега новоградњегде су инвеститори подигли цене за око 20 одсто што је повукло цене и староградње," поручује инвеститор Душан Жикић.

Невена Ђорђевић из агенција за некретнине у Нишу сматра да може да се деси да прође и шест месеци док се нађе то што је однос квалитета и цене а да буде прикладно.

"Ако причамо о квадратури од 40-50 квадрата се највише тражи", каже Ђорђевићева.

Професор Игор Младеновић наглашава да су очекивања да ће ове инфлаторне тенденције да се смање, да ће почетком наредне године да престану ти инфлаторни притисци што би требало да доведе до стабилизације цена.

Пад цена станова, чему се многи надају, није реално очекивати.