Висок раст цена под контролом државе

Раст цена које су под контролом државе у јануару је био 5,8 одсто, што је приближно 50 одсто предвиђеног раста тих цена за 2009. годину, упозорио је директор Сектора за економске анализе и истраживања Народне банке Србије Бранко Хинић.

Хинић је на представљању извештаја НБС о инфлацији нагласио да је са Међународним монетарним фондом договорено да раст регулисаних цена у овој години буде највише 13 одсто, са одступањем плус или минус два одсто.

Повећање потрошачких цена у јануару је износило 2,2 одсто што је, према Хинићевим речима, на годишњем нивоу 10,1 одсто, иако је за 2009. годину раст тих цена предвиђен највише до 6,5 одсто.

Процена НБС је, како је рекао Хинић, да ће максимални раст бруто домаћег производа у 2009. години бити два одсто, и то само под условом да се фискална политика прилагођава последицама економске кризе.

То, како је објаснио, значи да Влада треба више средстава да улаже у инфраструктуру и смањи буџетске расходе који подстичу раст инфлације.

"Реалнија су очекивања да ће централна банка у наредном периоду повећавати референтну каматну стопу, која сада износи 16,5 одсто", рекао је Хинић и додао да до смањења те стопе може доћи само ако фискална политика буде рестриктивнија и не одступи се од плана раста
регулисаних цена.

Србији неопходна максимална подршка ММФ-а

Економиста Стојан Стаменковић сматра да је Србији неопходан озбиљан стенд-бај аранжман са Међународним монетарним фондом са максималном могућом кредитном подршком.

Стаменковић је истакао да је неопходан ребаланс буџета, смањење буџетске потрошње и прилагођавање буџета приходима.

"То ће и ММФ, ако идемо у аранжман с њима, да постави као услов", оценио је Стаменковић, који је и члан Економског савета премијера Србије Мирка Цветковића.

Буџетски приходи у јануару ове године су реално за око 20 одсто мањи него у јануару 2008. године, а буџетски дефицит, наводи Стаменковић, "има добре изгледе" да буде дупло већи од дефицита предвиђеног усвојеним буџетом за 2009. годину.

Члан Економског савета је указао да је потребно и смањење локалних буџета, којима се отварају нови трошкови и најављују једнократне помоћи, јер није моменат за то.

"Ако држава не буде водила фискалну политику какву би морала да води, и ако не може да измени договоре са синдикатима и пензионерима, то ће се одразити на већу инфлацију и реално слабљење динара", рекао је Стаменковић.

Србија не сме да угрози девизне резерве

Сарадник Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић процењује да ће раст инфлације у фебруару бити четири одсто и указује да је нереформисан јавни сектор један од узрока велике потрошње у Србији и инфлаторних притисака.

Ковачевић је препоручио НБС да води рачуна о томе да не угрози девизне резерве земље спречавајући раст девизног курса.

За чување девизних резерви заложио се и професор Економског факултета Ђорђе Ђукић који је рекао да би повећање референтне каматне стопе допринело повлачењу девизне ликвидности и смањењу потражње за девизама.

"Србија не сме доћи у ситуацију да нема девизе за редовно сервисирање спољнег дуга", истакао је Ђукић.