Минимална цена рада, ни на трећем састанку без договора

Ни после данашњег трећег састанка радне групе није постигнут договор о износу минималне цене рада за следећу годину. Предлог Министарства финансија је да минимална зарада износи 35.000 динара, а да неопорезиви део зарада износи 19.300 динара, уместо досадашњих 18.300 динара.

Тешко, али ипак се креће, укратко би се могли описати преговори о минималној цени рада за следећу годину.

"Министарство финансија изашло је са предлогом да се минимална цена рада за 2022. годину повећа за 9,4 одсто, дакле са постојећих 32.000 динара на преко 35.000 динара, тачније 35.012 динара. Дакле, приближавамо се тој граници од 300 евра за минималну зараду", рекао је Синиша Мали, министар финансија.

Министарство финансија предложило је да се неопорезиви део дохотка повећа са 18.300 динара на 19.300 динара као и да се умање доприноси ПИО фонду за додатних 0,5 одсто. Ако такав предлог буде усвојен, оптерећење плата са порезима и доприносима смањиће се на 61,1 одсто.

"Имали смо договор да у року од три до пет година минималну зараду изједначимо са минималном потрошачком корпом. Значи иде се ка томе. Изузетно је велико повећање посматрано процентуално. Већ смо пребацили 80 одсто минималне потрошачке корпе. Надамо се да ћемо се још више приближити томе", навео је председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић.

Министар финансија Синиша Мали потврдио је и да је ММФ по основу Специјалних права вучења одобрио Србији 890,22 милиона долара који могу да се користе за јачање девизних резерви, отплату скупљих дугова или излазак на међународно тржиште.

"Та порука од ММФ-а да је Србији на располагању не мала свота новца је још једна потврда не само наше успешне сарадње него успеха Србије у спровођењу реформи које заједно са ММФ-ом радимо", рекао је Синиша Мали, министар финансија.

Следећи разговори Социјално-економског савета одржаће се 2. септембра.