Грчка угрожава еврозону

Земље еврозоне са забринутошћу гледају како се Грчка мучи са јавним дугом и буџетским дефицитом.

Поздрављају намеру владе у Атини да реши проблем, али то мора да учини сама. ЕУ даје подршку, али не и новац.

Аналитичарима владин план, да за три године смањи буџетски дефицит са 13 на три одсто изгледа тешко остварив. Вероватније им је да ће грчка финансијска криза потрајати и ставити на пробу стабилност еврозоне и заједничке валуте.

Грчка је упозорена да мора сама да реши проблем огромног јавног дуга и буџетског дефицита. Дуг је премашио 110 одсто бруто домаћег производа, а буџетски дефицит је 13, уместо дозвољених три одсто.

Иако јој не прете избацивањем из клуба земаља које користе заједничку валуту, министри еврозоне траже оштрије мере. Пре свега да им влада у Атини да тачна обавештења о размерама финансијске кризе.

"Нама су потребне две ствари. Најпре, тачне информације којима можемо веровати, а онда праве мере за консолидацију буџета и јавних финансија. Нико, осим самих Грка, не може помоћи Грчкој. Нема шансе да добију помоћ са стране", рекао је министар финансија Финске, Јирки Катаинен.

Шпанија, која председава Европској унији, и сама има финансијске проблеме, спушта лопту, па министарка Елена Салгадо каже да је уверена да ће Грчка урадити све што може.

Немачка је, међутим, и те како забринута, јер аналитичари кажу да би и она, иако најмоћнија европска економија, могла да постане жртва грчке кризе.

Слабости еврозоне открива криза 

Криза, наиме, открива све слабости еврозоне која има заједничку валуту, али и 16 влада. Први човек Европске централне банке бомбардован је питањима о могућем слому заједничке валуте због Грчке.

"Не коментаришем апсурдне хипотезе. Речено је да предстоји много тешког посла и можете да видите докле се иде у осмишљавању мера и примени тих мера кад је фискална политика у питању. То је кључ за све земље", рекао је Жан Клод Трише председник Европске централне банке.

Европска тржишта нервозно реагују на тешку финансијску ситуацију у Грчкој, а инвеститори су сумњичавији према свим земљама еврозоне.

Влада у Атини има и додатни економски проблем, а то су незадовољни пољопривредници. Они блокирају путеве и граничне прелазе како би добили веће субвенције, јер цене пољопривредних производа падају.