Неискоришћени кредити

Кажу да се у Титово доба знало да када Администрацији у Вашингтону на крају године остане вишка пара за кредите, нису ни размишљали о томе коме да их понуде, јер су одмах звали Београд пошто је увек имао спремне пројекте.

Данас је ситуација потпуно другачија. На чекању су и кредити за Коридор 10 и друге путеве, железницу, катастар, енергетску ефикасност, водоснадбевање, грејање, клизишта, наводњавање...

"Има доста уговорених и ратификованих кредита и неискоришћеног новца. Надамо се да ћемо убрзати повлачење, али због честих избора није било времена за убрзање. Све оно што је планирано буџетима протеклих година као задужење, само је 10 одсто остварено. Радимо на томе да што више пара повучемо", каже министарка финасија Диана Драгутиновић.

Разлози неискоришћених кредита 

Крајем прошле године већи број уговора о кредитима је ратификован у Скупштини али новац није повучен, попут 40 милиона долара кредита од Европске инвестиционе банке за Бор или 110 милиона евра које је Светска банка издвојила за обилазницу око Београда.

"Сектори који треба да повуку паре имају лошу организацију пословања понекад се одобри кредит за изградњу пута, али нема пројекта нити се уради експропријација, а међународна банка неће да дозволи повлачење пара", сматра министар економије Млађан Динкић.

Као основни разлог зашто одобрени кредити нису повучени, економисти наводе честе изборе после којих је политичка подобност била основни критеријум за управљање јавним предузећима тако да је створена неодговорна јавна администрација.

"Сектор државе има на располагању још релативно мало - 50 до 70 милиона евра, а сектор јавних предузећа 530 одобрених, а не повучених средстава", тврди економиста Мирослав Здравковић.

И док економисти сматрају да од тога што не повлачимо одобрене кредите, не губимо само новац кроз плаћање пенала, него што се тиме шаљу сигнали да смо неозбиљана држава у којој нема одговорности за јавно понашање.

У Влади кажу да је питање дана када ће новац бити активиран. У сваком случају, по том основу рачунају на 300 милиона евра прихода до краја године.

Уз исто толико средстава пренетих из прошле године и 400 милиона евра добијених од приватизације НИС-а, кажу да ће бити затворена финансијска конструкција за ову годину и да ће покрити дефицит у буџету и отплату јавног дуга.