Пропаст српске електронске индустрије

Да су се повољни потрошачки кредити појавили пре 20 и више година сви бисмо похрлили у продавнице апарата за домаћинство.

Данас, међутим, онај ко узме кредит с намером да стару технику замени новом, готово да тај новац неће имати на шта да потроши.

Наиме, када сте пре двадесет година кућу хтели да опремите апаратима за домаћинство произвденим у Србији то није био проблем, јер су продавнице биле преплављене таквом робом.

Данас, у продавницама беле технике од домаће робе углавном могу да вам понуде једино добре старе шпорете Смедеревце и пећи Алфа плам из Врања.

А понуда је, кажу у продавнци Нептун електроник из Ниша, прилагођена тражњи купаца.

"Од електричних апарата нема ништа, јер је слабо интересовање. Поготово што знамо да поједине фабрике нису имале одређене класе производа, а и застарелост је у дизајну. Имамо производе који се праве у Србији, али за страну компанију, то су фиржидери Горење из фабрике у Ваљеву. Они се одлично продају, јер прате технолошка достигнућа", објашњава продавац Владан Николић.

Пропадање гиганата

По технолошким достигнућима некада је надалеко свакако била позната Електронска индустрија у Нишу.

У њеним погонима производили су се телевизори, веш машине, климе...

Данас је већина њих сабласно празна. Остали су само рђа, паучина, стари столови и столице, тек да подсете да је компанија некада запошљавала чак 25 хиљада људи. Сада их има нешто више од хиљаду.

Производња је опстала једино у деловима Чегар и ЕИ информатика у којима се тренутно праве сандуци за алате, кревети за болнице и фискалне касе. Али, оне се, бар за сада, не користе у домаћинству.

Производња телевизора, веш машина, клима, калолифера пропала је, кажу у ЕИ, пре свега због увоза те робе и нелојалне конкуренције.

"Да је само део тога прошао кроз нашу фабрику, да смо само лепили етикете овде би и данас радило 15 хиљада људи. Ми смо радили средњу европску класу. Ја још имам веш машину ЕИ Ниш, имам ТВ ЕИ Ниш, калолифер ЕИ Ниш. Све је то старо 20 и више година, а и данас ради. Жао ми је што такве призводње нема. Не оне старе, већ неке нове генерације", са сетом говори генерални директор Холдинг корпорације ЕИ у реструктурирању Миодраг Стаменковић.

Оживљавање производње у Електронској индустрији није немогуће, али је за то потребно доста и времена и новца.

Због тога је, каже Стаменковић, сарадња са страним инвеститорима неминовна, а најлакше би се покренула производња бројила за струју и електронике  за аутомобиле.

"Оно о чему причам је опрема коју би ти странци донели овде. То није ништа ново, ми смо то већ радили и знамо да радимо. Имамо људе, а дошли су и млади људи, па би уз мању обуку производња могла одмах да почне.  А поновна производња телевизора, то је захтевније, за то је потребно тражити инвеститоре, озбиљније обновити објекте", појашњава генерални директор ЕИ.

Осигурачи сменили телевизоре

Ипак, у Србији има предузећа која и сада производе електронске уређаје. Она су углавном мала, и праве разне мерне уређаје, бројила, осигураче. У Институту Михајло Пупин кажу да то није ништа чудно, јер та производња захтева мања улагања.

„Висока технологија је нешто друго. То захтева напредак. Прављење телевизора са катодним цевима не долази у обзир. Нове технологије су присутне само у 2-3 земље и раде се само у Тајвану, Кини, Јапану и можда негде у Европи. Значи, ТФТ монитори, ЛЦД телевизори праве се само на неколико места", каже помоћник генералног директора Института Михајло Пупин Јован Кон.

Додаје да иако се често доводи у питање квалитет производа из Србије, постоје докази да за то нема увек оправдања.

„Квалитет неких наших производа домаћих компанија које још раде бољи је него код неких увозних. Нпр. код осигурача. Анализе су показале да су бољи од увозних, јер они долазе са Далеког истока, па чак и када имају налепницу неке велике познате компаније", каже Кон.

Усисивачи Слободе из Чачка и даље раде

Једна од ретких великих електронских компанија која и данас ради јесте Слобода из Чачка.

Производња у њој је десеткована, а усисивачи и шпорети могу се купити једино у овлашћеним продајним објектима и сервисима.

"По квалитету сигурно не заостајемо за осталим произвођачима на овом тржишту. Што се тиче дизајна заостајемо. Поготово у производњи усисивача за прашину. Штедњаци не заостају много, јер смо ми добар део код штедњака урадили. Уз минимална улагања променили смо дизајн ручица, дугмића, стакла", каже  директор компаније Слобода из Чачка Зоран Богићевић.

Вера у боље сутра

И док је већина српских електронских предузећа већ пропала или је на корак од пропадања, постоје и они који верују да за ту врсту производње има будућности у овој земљи.

Компанија "Wеg",  која је регистрована у Србији, постоји већ неколико година, али за сада све апарате производи у иностранству.

Према најавама за три месеца у Србију би требало да стигну машине за склапање телевизора, ЛЦД телевизора, усисивача и малих кућних апарата. А они би се са ознаком "Мade in Serbia" могли наћи у продавницама већ на јесен.

"Поред самих линија за склапање ми ћемо гледати да произведемо све могуће делове у Србији, попут свих пластичних делова, панела, јер поседујемо машине за фарбање, машине за прављење пластике, амбалаже, стиропора... Остале компоненте увозићемо из иностранства", прецизирала је Тијана Јовановић из компаније "Wеg".

Стари телевизори бољи од нових

И док многи од нас, приликом куповине, бирају уређаје светских марки, има и оних који још верују да су апарати произведени пре више од 20 година далеко квалитетнији од данашњих.

Један од њих је стари мајстор радио и ТВ механике Сава Мађаров.

"Ево узмите нпр. ЕИ Ниш телевизор, или да га не истичемо, рецимо Горење па то је слика била чиста. Ови нови немају ту слику, некако је она водњикава. Можда моје очи не ваљају, али они стари су имали бољу слику", тврди мајстор Сава.

Он у својој кућној колекцији има, како каже, по последњем бројању 153 телевизора, произведеним управо у погонима Електронске индустрије из Ниша.

Каже да се по кућама и данас, без обзира на нове технологије - плазма и ЛЦД телевизоре,  итекако користе они стари - класични телевизори.

Tврди да још постоји и завидан број црно белих и да се њихови  власници пре одлучују да поправе те него нове када се покваре. Проблем је само што су делови за њих скупи, а и теже се набављају, јер се многи не производе, као нпр. стари трафои, тјунери, екрани.

"Кад се покваре ови нови телевизори, после годину - две, бацају се у контејнере. Кад прођем поред, мене душа боли колико је нових ТВ-а тако бачено. А стари телевизори - колико пута ми донесу и ја кажем да треба да се промени трафо и да то кошта 2500 динара, а њима очи ко сиромашке сарме, што кажу лале, па кажу али ја за 8000 могу да купим нов. Па купи. Али немам пара. Па што онда кажеш да можеш да купиш, дај да га поправимо и то је то", прича времешни мајстор.

Од српске електронске индустрије остале су, дакле, само лепе успомене и по који уређај у по некој кући. Све остало је отишло у историју.

А пошто су власници двадесет и више година старих уређаја највише заинтересовани  да их замене новим, узимајући повољне потрошачке кредите, када стигну до продавнице, не би требало да траже нови модел телевизора Електронске индустрије из Ниша сем ако баш желе да се нашале.

Међутим, како се историја с времена на време понавља, можда ће и електронска индустрија поново доживети процват.

До тада, ако ипак хоћете да у кући имате нов уређај који је произведен у земљи, онда ћете морати да купите или не баш модерне усисиваче и шпорете или осигураче, струјомере и фискалне касе. 

Око магазин, 5.2.2009.