(Не)запосленост остала иста

Број незапослених у Србији готово је исти као пре годину дана, а то је 730.000 хиљада људи. У Националној служби за запошљавање ни ове године не очекују битнији раст незапослености.

Половином фебруара НСЗ објавиће конкурсе којима се наставља програм подстицаја за запошљавање и обуку.

 У прошлој години, помоћу оваквих програма  запослено око 120.000 људи, што је коштало 4,7 милијарди динара.

Субвенције за отварање нових радних места и за самозапошљавање, сајмови, обуке и програм Прва шанса за запошљавање приправника, омогућиће да посао нађе за 118.000 хиљада људи.

Послодавцима који се одлуче да уз помоћ државе запосле приправнике уводи се обавеза да неке од њих по завршеном тромесечном волонтирању задрже у радном односу.

"Обавеза послодавца током овог програма је да у првој години плаћа само порез на зараду. Национална служба за запошљавање ће плаћати нето зараде од 18.000 до 20.000 динара, односно око 28.000 бруто, рекао је Владимир Илић из Националне службе за запошљавање.

Послодавци ће имати обавезу да плаћају порез на зараду,што износи око 2.000 динара, рекао је Илић.

Инвестицијама против незапослености

Готово трећина од 730 хиљада људи који се воде као незапослени у Националној служби за запошљавање, ради сталне или повремене послове на црно.

Већина од преосталих 500.000 стварно незапослених, нема довљно и адекватно образовање какво захтевају послодавци, а преквалификација незапослених и реформа образовања нису довољне за решење проблема.

"Што више инвестиција, неколико фијата, неколико десетина мањих компанија потупуно би промениле структуру Србије и допринеле да се реши висока стопа незпослености која има епидемијски карактер", рекао је Илић.

Према његовим речима, нека подручја на југу Србије имају више од 50 одсто незапослених.

Илић указује да је и међу 2,6 милиона запослених неколико стотина хиљада у ствари вишак највише у администрацији, јавним и у још неприватизованим друштвеним предузећима.