Не сме доћи до државног управљања привредом

Гостујући у Другом дневнику РТС-а члан Економског савета председника Владе Србије Јуриј Бајец изјавио, да је на конститутивној седници тог тела закључено да не сме доћи до претварања државне интервенције у неку врсту државног управљања привредом. Препорука Савета да се држава највише ангажује на изградњи инфраструктуре.

Члан Економског савета председника Владе Србије Јуриј Бајец изјавио је да је на данашњој, првој седници тог тела, закључено да никако не сме доћи до претварања државне интервенције у неку врсту државног администрирања и управљања привредом. Бајец је, гостујући у Другом дневнику РТС-а, навео краткорочне мере које је Влада усвојила да помогне привреди.

"Краткорочне Владине мере треба да помогну да се однос банака и привреде усклади помоћу прихватљивих каматних стопа. Банке имају средства, а привреда није у стању да плаћа високе каматне стопе, које банке захтевају", објаснио је Бајец.

Бајец додаје да је држава зато, врло одмерено одлучила, да се путем субвенционисања камата помогне привреди и да се "обезбеди значајан кредитни потенцијал, који заједно са већ договореним средствима из иностранства износи преко 120 милијарди динара".

"Сматрамо да ће то краткорочно да одржи економску активност у земљи, да одржи запосленост и повећа извоз. С друге стране, привреда треба да функционише по тржишним принципима и мора врло пажљиво да се одреди шта ради држава а шта привреда", нагласио је Бајец.

"Важно је да се поделе функције државе. У тешким ситуацијама она мора да буде активна, да предузме и ванредне мере. Међутим, не сме да се ремети основна идеја онога за шта се већ седам, осам година држава залаже и иде у јасном правцу", рекао је Бајец.

Економски стручњак је најавио да ће чланови савета бити критични према решењима Владе. "Ми смо људи који не зависимо од Владе, нисмо њени службеници, а премијер жели од нас да чује сугестије".

Највећи ангажман државе за изградњу инфраструктуре

На својој првој седници, Савет је разматрао домете државног интервенционизма у функцији ублажавања последица светске економске кризе на Србију и констатовао да овакав модел примењују и друге земље које су суочене са кризом.

Дата је препорука да се држава највише ангажује на изградњи инфраструктуре, која има вишеструки позитиван ефекат на привредну активност и запосленост.

Савет је такође препоручио да се интензивира додатно повлачење средстава из страних извора, што би допринело макроекономској стабилности земље.

Чланови Савета сматрају да морају да се убрзају сви поступци којима ће се активирати већ одобрена кредитна средства из иностранства намењена, не само инфраструктури, већ и развоју малих и средњих предузећа.

Чланови Економског савета председника Владе су угледни економски стручњаци Милојко Арсић, Јуриј Бајец, Бошко Живковић, Стојан Стаменковић и Дејан Шошкић.

Савет ће осим пет сталних чланова имати и проширени састав, који би чинили привредници, банкари и економски стручњаци, наведено је у саопштењу владине Канцеларије за сарадњу с медијима.

Премијер Цветковић је 30. јануара основао Економски савет, чији чланови треба да му предлажу развојну политику у области економије и дају мишљење председнику Владе о предлозима осталих чланова Владе из области економије и економског развоја.

Савет такође може да припрема предлоге које председник Владе Србије износи ради разматрања на седници Владе, из области економије и економског развоја.

Биографије чланова Економског савета

Милојко Арсић је рођен 1964. године у Босни и Херцеговини. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Економском факултету у Београду. У периоду 1989-1992. године радио је у Институту за статистику и у Заводу за развој Републике Србије.

Од почетка 1992. до 2007. радио је у консултантској кући "Цес Мекон". У првој влади после 5.октобра био је ангажован као специјални саветник министра финансија.

Током 2003-2004. године био је на функцији вицегувернера Народне банке Србије задужен за монетарну политику и истраживања.

Јуриј Бајец је редовни професор Економског факултета у Београду. Рођен је 1946. године у Брежицама у Словенији.

Дипломирао је и магистрирао на Економском факултету у Београду, где је 1975. одбранио и докторску дисертацију.

Боравио је на стручним усавршавањима у Енглеској и Сједињеним Америчким Државама. Члан је Европске асоцијације за компаративне економске студије и члан Председништва Савеза економиста Србије.

Бошко Живковић је редовни професор Економског факултета у Београду. До 1995. године радио је у консултантској кући "Цес Мекон" као истраживач, а од јануара 1994. године предавао је на Факултету за менаџмент, Универзитета Браћа Карић и Економском факултету у Бања Луци.

Боравио је на стручним усавршавањима у САД и Италији.

Дејан Шошкић је ванредни професор Економског факултета у Београду. Као најбољи студент Економског факултета у Београду генерације 1989. године, добио је награду тог факултета.

Боравио је на усавршавањима у Француској, Америци, Швајцарској. Објавио је више од 30 чланака и реферата из области приватизације, финансијских тржишта и транзиције у Југославији.

Стојан Стаменковић главни уредник стручног часописа из области економије Макроекономске анализе и трендови - МАТ.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 18. фебруар 2026.
2° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом