Србија плаћа цену кашњења

Стратешка предузећа ЈАТ и Рударско-топионичарски басен Бор могла су добро да се продају пре две године. Држава је закаснила са приватизацијом и то ће је коштати, сматра Ана Трбовић, доцент на Факултету за економију финансије и администрацију (ФЕФА) у Београду и директор за унапређење пословне климе УСАИД пројекта.

"Цене су у последње две године пале и једини начин да привучемо инвеститора је да се држава појави као суинвеститор по истом моделу како је урађено са Фијатом", истакла је Трбовић у интервјуу ФоНету.

Kоментаришући све чешће прибегавање западних земаља државном интервенционизму, Трбовић је нагласила да западне државе интервенишу само у финансијском сектору, остављајући привреду да се сама бори са тешкоћама.

Према њеним речима, у Србији постоји сагласност о томе да, за сада, не би требало приватизовати ЕПС.

"Што се тиче Телекома, није јасно шта би се тиме добило. Са једне стране разводњио би се удео државе, а била би поништена и куповина Телекома Републике Српске. Било би угрожено и регионално ширење, које је овом тренутку, чини се, приоритет Владе", објаснила је Трбовић.

У случају продавања мањинског пакета Телекома, у овом тренутку не би могла да се добије добра цена, а ако буде продат већински пакет, Србија би изгубила стратешки циљ, а то је регионално ширење, сматра Трбовић.

Говорећи о додатних 120 милиона евра помоћи Европске уније балканским државама, Трбовић је објаснила да је реч о "препакивању европског буџета", који је пројектован на период од 2007. до 2013. године и да је то "новац који неко други у ЕУ није потрошио".

"С обзиром на то да нисмо урадили наш део, Унија нема обавезу да нам помаже као што помаже земљама кандидатима. Они имају само моралну обавезу као наши суседи", рекла је Трбовић.

Нестабилност последица трговинског дефицита

Према њеним речима, у Србију сваке године стиже око 170 милиона помоћи ЕУ, због тога што Унија жели да види Србију као реформисану земљу. Тај новац је мали део онога што иде у Румунију и Бугарску које су чланице ЕУ.

Поводом захтева привредника да се у Србији успостави и одржава монетарна стабилност, Трбовић је указала да Србија није довољно јака да би имала стабилнији курс од овог који има тренутно.

"Не знам да ли је могуће више урадити од овога што се сада са курсом динара ради. Нестабилност је последица трговинског дефицита, односно чињенице да трошимо више него што произведемо", рекла је Трбовић и нагласила да Србија још није достигла раст од 1990. године и да је држава у рецесији и поред тога што привреда бележи номинални раст.

Трбовић је мишљења да би буџет Србије морао бити много транспарентнији, те да би посланици морали да гласају за конкретне пројекте и прописе, а не за уопштене ставке.

"Једна ставка у буџету су уговори, али се не каже о каквим је уговорима реч", рекла је Трбовић и закључила да би Србија требало да пројектује свој буџет по моделу Шведске агенције за развој.