Настављен пад производње

Српска привреда почела је да осећа утицај светске економске кризе у другој половини прошле године, када је дошло до све већег пада производње, који је највећи био у децембру, изјавио је уредник билтена "Макроекономске анализе и трендови"- МАТ Стојан Стаменковић.

Стаменковић је рекао да су од децембарског пада производње, већи били само пад 1992. године по увођењу санкција и за време бомбардовања 1999. године.

Рекао је да је у јануару производња била за девет одсто мања него у децембру, а уколико би се ове године производња задржала на децембарском нивоу, била би мања за 10 одсто него 2008. године.

Пад производње највише се осетио у прерађивачкој индустрији и то у производњи основних метала, а забележен је и у прехрамбеној индустрији, иако је прошла година била изузетно родна.

Једини изузетак су фармацеутска и хемијска индустрија где је производња задржана на истом нивоу.

Стаменковић је указао да опадајућу тенденцију имају и извоз и увоз, с тим што опада увоз репроматеријала и сировина и капиталних производа.

То значи да није на видику оживљавање инвестиција ни индустријске производње, оценио је Стаменковић.

Вредност динара ће наставити да пада

Вредност динара ће вероватно наставити да пада, уколико се и даље буде истрајавало на томе да га одређују тржишни односи, јер је смањена девизна понуда, изјавио је уредник билтена "Макроекономске анализе и трендови" Стојан Стаменковић.

Стаменковић је указао на то да централна банка може интервенисати девизним резервама на тржишту све до неке критичне границе, јер и ММФ захтева да резерве не опадну испод одређеног нивоа.

Према његовом мишљењу, модел равнотеже, који се заснивао на обилном преливању капитала у потрошњу путем обилног прилива новца споља, исцрпљен је.

Зато је потребно дефинисати нови модел, који ће ангажовати домаћу штедњу за инвестиције и битно умањити удео јавне потрошње у бруто друштвеном производу.

Фиксни курс би довео до црног тржишта

"Привредници траже стабилан и предвидив курс да би могли несметано да послују, али то је прилично супростављено", напоменуо је Стаменковић, истичући да би увођење фиксног курса довело до црног тржишта.

Сем тога, према мишљењу овог економиског стручњака, сигурно би уследила девалвација, што је у супротности са предвидивошћу.

Последица ће бити смањење реалних плата и пензија, јер се оне морају прилагодити смањеном приливу девиза. "Владине мере за учешће у каматама и за преузимање ризика кредитирања су у принципу добре, али је њихов домет због релативно малих износа кредита ограничен", оценио је Стаменковић, напомињући да би требало смањити државни буџет.

Одлив капитала немогуће спречити

Његов колега Миладин Ковачевић сматра да је финансијски план за ову годину тесан и да буџет не може рачунати са растом прихода од 3,5 одсто.

Буџет би могао да се скреше тамо где су највећа издавања - за плате и пензије, али је вероватније да ће до њиховог пада доћи под утицајем инфлације, проценио је Ковачевић.

Економсти су указали и да највећа опасност по финансијски сектор Србије може доћи из окружења од матичних банки, које ће ако постану несолвентне, убрзано повлачити пласмане из Србије.

Досадашње искуства разних земаља показују да је одлив капитала из земље готово немогуће спречити, тако да не постоје одговарајуће мере.

У таквој ситуацији се јавља потреба да се држава задужи у иностранству, укључујући и ММФ, са циљем да се ојача ликвидност и смири курс, истакли су економски стручњаци.