Докле се стигло са пројектом Јадар, испод земље се прави мали град – људи забринути за реке

Већ месецима мештани Лознице и Крупња причају о штети коју би рудник литијума и бората могао да донесе том крају. Протесте против изградње рудника литијума су почели мештани са подручја Горњег Јадра, а потом су се прикључили и грађани осталих места.

Траже да се прекину све радње које воде ка изградњи рудника и кажу да су незадовољни комуникацијом са представницима компаније "Рио Тинто" и са државом због тога што већ дуже време не добијају конкретне одговоре на питања која се доводе у везу са заштитом животне средине и здрављем људи. 

Разлог за узнемиреност потиче из не тако далеке прошлости. Са јаловишта некадашњег рудника "Столице" у Костајничку реку, која се улива у Јадар, а потом у Дрину, 2014. године излили су се тешки метали и тако угрозили здравље 15.000 људи.

У селу Зајаче 2011. године код деце је дијагностикован повишен ниво олова у крви. 

Мештани су забринути и шта ће бити са њиховим пољопривредним газдинствима, фармама стоке и због јаловшта јер се као локација помиње земљиште у долини реке Јадар које је плавно и неколико пута годишње.

Кажу и да су се обратили свим надлежним институцијама и да ће наставити са протестима док се не донесе коначно решење. 

Започели су и процедуру прикупљања потписа за петицију против изградње рудника.

Студија изводљивости трајала 15 година

Весна Продановић, директорка компаније "Рио Сава експлорејшн", каже да је разумљиво да су људи забринути за реке. 

Према њеним речима, мештани су забринути јер немају довољно информација. 

"Апсолутно не постоји ризик да се вода испушта у реке. Данас не постоји еколошки изазов који не може да се реши. Решава се тако што се добро анализира, планира, пројектује и уложи довољно новца у то. Само за систем пречишћавања вода биће уложено минимум 35-40 милиона, а када урадимо студије, видећемо да ли ће то бити и повећано", наглашава Продановић.

Генерална директорка "Рио Сава експлорејшна" истиче да је пројекат "Јадар" јако сложен. Каже да то није пројекат комерцијалног објекта, већ је требало да се испита и рудно тело, да се ураде анализе постојећег стања, могућих утицаја на околину.

"Израђена је студија претходне изводљивости која је трајала скоро 15 година. За пројекат овакве врсте она може да траје и 20-30 година. Сада смо ушли у фазу студије изводљивости у којој поново радимо све потребне студије које су нам добра подлога и велики степен сигурности да урадимо сву потребну документацију", објашњава Продановић.

Додаје и да би крајем ове године требало да добију одобрење за следећу фазу и да скупе потребне грађевинске дозволе. 

"Добили смо оверен елеборат о резервама и ресурсима, урадили идејна решења, добили локацијске услове. Сад идемо даље у израду идејних пројеката односно главних рударских пројеката", каже Весна Продановић.

Фаза изводљивости значи да у тој фази треба урадити пројектну документацију која ће дати довољан степен сигурности да се крене у фазу извођења. 

"Потребно је урадити студију утицаја на животну средину и урадићемо све претходне радње које су потребне за грађевинске дозволе. Компанија "Рио Тинто", да би одобрила следећу фазу, мора да уради детаљну анализу", објашњава Продановић.

Студија утицаја на животну средину је нешто што је посебно важно људима који живе у том крају. 

"Студија се ради тако што је подлога, велика техничка и научна грађа, за њу низ студија које је у току 15 година радио велики број стручњака у иностранству и нашој земљи", истиче директорка. 

Додаје да су те подлоге дале довољно информација да се уђе у студију израде студије утицаја на животну средину. План је да се у првом делу ове године уђе у процес, биће јавни увид и сви подаци биће доступни јавности.

Шта је литијум

Литијум је минерал који се налази и на другим местима у свету, али је потребно да се налази у одређеним концентрацијама да би био исплатив за експлоатацију. 

"Овај литијум су пронашли наши геолози и он не постоји нигде у свету. Процењује се да девет до десет посто светских резерви се налази у Јадру. То је потенцијал за даље проширење овог дела, економски развој целе Србије јер ћемо привући оне произвођаче који ће моћи да раде батерије, а близу смо и ауто-индустрије која се налази у Европи", сматра Продановић. 

Поред литијума, ту ће се производити и борна киселина, која се користи у пољопривредној и хемијској индустрији, као и натријум-сулфат.

Према њеним речима литијум је стратешки минерал и Србија је привилегована да има такав минерал на својој територији. 

Прави се мали град испод земље

"Рудник је озбиљно постројење. Ми правимо испод земље буквално мали град, индустријско постројење и одлагалиште отпада, али у данашњем свету рударство се променило. Планирамо да ово постројење изведемо на начин да се поштују сви еколошки стандарди, и наши и Европске уније, и овакво постројење би могло да стоји биле где у центру Европе", наглашава директорка.

Позив грађанима на дијалог

Истиче да су као компанија спремни да разговарају са свима и да су успоставили систем отворених врата где су људи могли да дођу. 

Чак 450-500 људи се већ информисало и имали су састанке са неколико удружења и упућују позив свима да разговарају. 

У Лозници ће бити формирана радна група која ће се бавити тиме како ћемо информисати локалну заједницу о овом пројекту и како ћемо распоређивати средства намењена локалној заједници да побољша свој рад.

Формира се и Одбор за екологију у којем ће бити представници месних заједница директно са територија самог постројења али и шире", каже Весна Продановић.

Додаје да морају да отворе дијалог са грађанима и седну за сто, представе решења, а сва документација ће бити доступна.