Југоисточна Европа заједнички против кризе

Скуп под називом "Европска перспектива југоисточне Европе у времену изазова, суочавање са економском и енергетском кризом", у Београду окупио је лидере из Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Албаније и Црне Горе.

Представници влада земаља југоисточне Европе усвојили су заједничку Декларацију о наступу према Европској унији и оценили да светска економска криза не треба негативно да се одрази на завршетак транзиције земаља југоисточне Европе, нити на процес европских интеграција.

У циљу превазилажења економске кризе и убрзања европских интеграција, земље региона су у Декларацији позвале ЕУ да узме у обзир њихов интерес током примене европског плана економског опоравка.

"Европска комисија је припремила пакет солидарности за југоисточну Европу од 120 милиона евра", изјавио је потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић, председавајући скупу.

Према његовим речима, финансијска средства које је за југоисточну Европу припремила Европска комисија већ постоје у претприступним фондовима Евроспке уније, али ће се због економске кризе само преусмерити намена тих средстава.

Ђелић је на скупу регионалних лидера у Београду истакао да Европска комисија препознаје економски значај југоисточне Европе и да је солидарност нужна, јер је наш регион економски повезан са Европском унијом.

"То може бити само први корак и још много тога можемо урадити да та сарадња буде на вишем нивоу и да Европска комисија у већој мери сарађује са овим регионом у превазилажењу економске кризе", рекао је Ђелић.

Потпредседник Владе навео је да је на скупу констатовано да је упркос отвореним нерешеним билатералним питањима, потребан заједнички наступ земаља региона ка ЕУ, у условима економске кризе.

На регионалном састанку договорено је да се размотри могућност да банке из Европске уније буду део колективног механизма осигурања који се у овом моменту организује унутар евро зоне.

"Циљ је да банке из ЕУ наставе да дају ликвидност и подршку филијалама које су присутне у нашим земљама", рекао је Ђелић и додао да то није био случај у претходних неколико месеци.  

Влада усваја мере за инфраструктуру

Обраћајући се учесницима регионалне конференције, премијер Мирко Цветковић изјавио је да је Влада Србије на светску економску кризу реаговала мерама штедње буџетских средстава као и подстицајима за производњу и тражњу домаће робе.

Цветковић је најавио да ће на следећој седници влада усвојити подстицајне мере за улагање у инфраструктуру.

Средствима из буџета као и кредитима међународних финансијских институција подстицаће се убрзана изградња инфраструкутре, пре свега путног и железничког правца на паневропском Коридору 10, што ће обезбедити већу упосленост грађевинских фирми, навео је Цветковић.

Један од приоритета Владе биће изградња енергетских објеката како би се обезбедила сигурност у снабдевању енергентима.

Премијер је најавио да ће до следеће грејне сезоне бити завршена прва фаза подземног складишта гаса у Банатском Двору, како би се ускладиштило око 100 до 150 милиона кубних метара гаса и обезбедило дневно повлачење пет милиона кубних метара гаса.

Цветковић је учеснике конференције обавестио и о тендерима за изградњу нових термоелектрана у Србији које ће бити у већинском приватном власништву и које би требало да обезбеде производњу 1.400 мегавата струје.

"У плану је и изградња других енергетских постројења како би се различитим видовима енергије обезбедило да Србије не зависи од увоза ни у кризним ситуацијама", рекао је премијер Србије.

Значај регионалног повезивања

У буџету ЕУ за ову годину издвојено је 3,6 милијарди евра за питања енергетске безбедности и ефикасности па су се представници земаља региона договорили и да предложе појединачне или заједничке пројекте, рекао је Ђелић.

Учесници конференције указали су на значај регионалног повезивања земаља у превазилажењу економске кризе, али и енергетске нестабилности, као и да су ЦЕФТА споразум и трговинска размена између земаља региона показали да сарадњом могу да се остваре значајни резултати.

На скупу је оцењено да би ЕУ током 2009. године требало да размотри и питање завршетка европских интеграција земаља које су тај процес већ отпочеле (Хрватска), отварање преговора о приступању са Македонијом, разматрање и одговор на захтев Црне Горе за чланство у ЕУ.

Разматран је и одговор на очекиване захтеве Србије, Босне и Херцеговине и Албаније за чланство у ЕУ.

Регионалном састанку "Европска перспектива југоисточне Европе у времену изазова - суочавање са економском и енергетском кризом" у Палати Србије, присуствују представници свих шест земаља региона: потпредседник Владе Македоније за европске интеграције Ивица Бочевски, министар спољне трговине и економских односа БИХ Младен Зиројевић, државни секретар за европске интеграције у Министарству спољних послова Републике Хрватске Давор Божиновић, генерални секретар Министарства за европске интеграције Републике Албаније Арбен Касаху, помоћник министра финансија Црне Горе Милорад Катнић, као и генерални секретар Регионалног савета за сарадњу Хидо Бишћевић.

Учесници су се сложили да појачају напоре у циљу унапређења и јачања регионалне политичке, економске, научне и културне сарадње и нагласили да посебан акценат треба да буде стављен на рад регионалног савета за сарадњу са седиштем у Сарајеву.