ДРИ: Грешке у ревизији финансијских извештаја 437,09 милијарди динара

Образлажући део Извештаја о раду ДРИ за 2019. годину који се односи на ревизију финансијских извештаја, Душко Пејовић је на конференцији за новинаре рекао да су за ревизије финансијских извештаја дата 32 позитивна мишљења, 96 са резервом, четири негативна, а да се у једном случају ДРИ уздржала од мишљења.

Главни узрок неправилности, како је истакао Пејовић, јесте недовољно функционисање система финансијског управљања и контроле и интерне ревизије.

"Од укупно 92 субјекта код којих смо спровели ревизију финансијских извештаја утврдили смо да код 68 субјеката, односно 74 одсто, систем интерних контрола не пружа разумно уверавање да ће бити остварени циљеви корисника јавних средстава", каже Пејовић.

Када је реч о интерној ревизији, Пејовић наводи да је ДРИ утврдила да 54 одсто субјеката није на одговарајући начин успоставило ову врсту ревизије.

Ревизијом финансијских извештаја, у делу прихода и примања, откривено да је су погрешно исказани подаци у износу од 65,60 милијарди динара, док су у делу расхода и издатака подаци погрешно исказани у износу од 79,34 милијарди динара.

У области пописа имовине и обавеза, као и ускладивања књиговодственог стања са стварним стањем, утврђене су неправилности у укупном износу од 163,01 милијарди динара.

Од овог износа 63,74 милијарди динара се односи на неизвршен попис имовине и обавеза и друге неправилности приликом спроводења пописа, док се 99,27 милијарди динара односи на неусаглашеност потраживања и обавеза.

Пејовић је навео да је укупно дато 1.221 препорука субјектима ревизије код којих су државни ревизори 2019. године спровели ревизију финансијских извештаја, ради отклањања грешака и унапређења система интерних контрола.

Говорећи о значају спровођења ревизије финансијских извештаја, Пејовић је нагласио да се ревизијом финансијских извештаја повећава кредибилитет, квалитет и поверење финансијског извештавања.

"Не би било добро да онај ко планира и извршава, на крају каже да је све у реду. Неко то мора да потврди. А то мора да уради ревизор", поручио је Пејовић.

Пејовић је рекао и да је ДРИ утврдила проблеме и недостатке у успостављању интерне ревизије у одређеном броју министарстава. 

"Унапредити систем управљања пластичним отпадом"

Садашњим начином коришћења пластике и одлагања пластичног отпада у Србији не остварује се привредна корист коју би донео циркуларни приступ, тако да се пластика као вредан материјал за привреду губи након што постане отпад, каже Пејовић.

Упозорио је на то да постојећи начин управљања амбалажним пластичним отпадом и примена принципа "продужене одговорности" произвођача отпада ствара ризик да национални циљеви за поновну употребу и рециклажу пластичне амбалаже не буду остварени.

То су, каже, разлози зашто је ДРИ спровела ревизију сврсисходности пословања које се односи на управљање пластичним отпадом, а чија је кључна препорука да је потребно унапредити систем одвојеног сакупљања комуналног отпада у циљу постизања веће стопе рециклаже.

У том извештају се наводи да су прописи Србије у области управљања отпадом највећим делом ускладени са регулативом ЕУ, али нису створени механизми за њихову потпуну примену.

Пејовић наводи да је у Србији од 2017. до 2019. године произведено 897.000 тона пластичног отпада, од чега 831.000 тона комуналног пластичног оптада.

Подсетио је да је надлежност јединица локалних самопурава да уреде и организују селективно и одвојено сакупљање отпада ради рециклаже и да предузимају активности у циљу заштите животне средине.

Навео је да је укупно 14.000 тона комуналаног пластичног отрпатада сакупљено одвојено, док су велике количине завршиле на несанитарним депонијама или у земљишту или речним сливовима.

"Пластици је потребно до 1.000 година да се разгради, а у међувремену наноси велике штете животној средини, а посебно здрављу људи", каже Пејовић.

На представљању извештаја је речено да је од планираних 26 регионалних центара за управљање отпадом, 10 почело да ради, од чега су у потпуности завршена четири центра.

Један од закључака из извештаја је да у постојећи систем сакупљања отпада треба укључити неформалне сакупљаче којих је, како се порцењује, у Србији између 35.000 и 50.000.